Kako se vidi u ovim podacima, najveći investitor u BiH prethodne godine je bila Ruska Federacija, koja je investirala 376,3 miliona KM.
Slijedi Srbija, čije su investicije u BiH 2023. godine iznosile 355,6 miliona KM, pa Nizozemska, koja je u Bosnu i Hercegovinu investirala 237,7 miliona KM.
Njemačka je u BiH “uložila” u prošloj godini 204,9 miliona KM, a Hrvatska 187,2 miliona KM.
U BiH je Slovenija prošle godine investirala 173,3 miliona KM, a Velika Britanija 149 miliona KM.
Austrija je investirala 87,9 miliona KM, Turska 78,7 miliona KM, dok krug prvih 10 najvećih investitora zatvara Danska, čije su investicije iznosile 35,9 miliona KM.
Što se tiče djelatnosti, najviše je investirano u proizvodnju koksa i rafiniranih naftnih proizvoda i to 362,4 miliona KM.
U finansijske uslužne djelatnosti, osim osiguranja i penzijskih fondova, investirano je 304,3 miliona KM.
U telekomunikacije je investirano 288,9 miliona KM, u proizvodnju i snabdijevanje električnom energijom, plinom, parom i klimatizaciju 224,1 milion KM.
Investicije u trgovinu na veliko su iznosile 151,5 miliona KM, dok je u trgovinu na malo investirano 120,9 miliona KM.
Tokom 2022. godine direktne strane investicije u Bosnu i Hercegovinu su iznosile 1,517 milijardi KM, što znači da su prošle godine DSI bile veće za oko 370 miliona KM.
Ekonomista Admir Čavalić rekao je za “Nezavisne novine” da ovi podaci pokazuju da dolazi do rasta direktnih stranih investicija.
“Međutim, moram naglasiti da je to relativni rast u apsolutnom iznosu. Kada kompariramo Bosnu i Hercegovinu sa drugim zemljama regiona, vidimo da postoji znatan zaostatak po pitanju iznosa direktnih stranih investicija. Ovo se može tumačiti kao jedan trend koji podrazumijeva povećanje. Vidjećemo da li će se nastaviti i dalje rast, ali ne možemo biti zadovoljni ukupnim apsolutnim iznosom, niti to daje neke rezultate u kratkom ili dugom roku”, kazao je Čavalić.
Prema njegovim riječima, svaka investicija je dobrodošla, ali nije baš dobro da je Rusija najveći investitor, jer je pod međunarodnim sankcijama.
“Da su to neke druge godine, to bi se smatralo geopolitički i ekonomski normalno. Ruski investitori najvjerovatnije nastoje izbjeći međunarodne sankcije i u tu svrhu koriste BiH i neke druge zemlje koje se nisu odredile u smislu sankcija prema ovoj zemlji. Možemo očekivati i u ovoj godini da Rusija bude ključni investitor u Bosnu i Hercegovinu”, naglasio je Čavalić.
Slaviša Raković, ekonomski analitičar, kaže da su ovo već standardni pokazatelji za BiH.
“Obim direktnih stranih investicija je nedovoljan da bi se označio kao snažno uticajan na rast i razvoj. Objašnjenje je prilično jednostavno. Ako gledamo regiju, Srbija je konkurentnija u smislu aktivnog privlačenja DSI, a ne treba zaboraviti ni Mađarsku, koja je lider u DSI i pri tome članica EU. Mislim da će to dugoročno ostati tako, jer je teško vjerovati da će BiH ili entiteti formulisati aktivnije politike”, istakao je Raković, pišu nezavisne.
