Koliko god im pomaže kad im treba, pet puta im više odmaže kad ima viška, dodao je.
Folk pjevači Saša i Dejan Matić rođeni su u Bihaću, prije nego što su se preselili u Drvar, odakle su se kasnije zaputili za Beograd.
Njihov otac, Zoran otkrio je koliko im je to teško palo, a osvrnuo se i na činjenicu kako su kao bebe još dva poznata pjevača izgubila vid.
– Jeste, teško im je palo. Kada smo prešli u Beograd, ja sam 12 puta godišnje sa njima dolazio u Drvar. A evo sad, ove godine, šesti put sam došao. Trudio sam se da im pružim sve u životu i stvarno nikad im ništa nije falilo – kaže tata Zoran u emisiji “Metar moga sela”.
Potom se osvrnuo i na to kako su izgubili vid kao dječaci.
– Supruga i ja smo sve pokušali što je moglo da se pokuša. Išli smo i u Njemačku, išli smo i u Rim. Profesor, koji je bio naš čovjek, u Roterdamu je bio šef oftalmološke klinike, htio sam da idem i tamo i onda mi je rekao da će doći u Herceg Novi, tamo smo se našli i on mi je jednostavno i pravu istinu rekao: “Njima je upropašten vid, predozirani su kiseonikom. Oni su otrovani”. “Sreća da nije”, kaže: “Mogao je i mozak da im ošteti”. Sreća u nesreći je da su ostali bez vida, a rekao je da nema lijeka za sada, da to ne postoji u svijetu. Kaže: “Ja sam u toku, ako ikada išta bude, ja ću vas zvati i reći”. Njima je upropašten vid.
Prvih šest mjeseci Dejan i Saša su proveli u Zagrebu, na intenzivnoj njezi.
– Oni su bili u Zagrebu šest mjeseci. I, znate kako, intezivna njega i one sestre, “hajde idemo da pijemo kafu, pusti nek ima kiseonika, nema veze”. Koliko god im pomaže kad im treba, pet puta im više odmaže kad ima viška. E, to je tragedija. I odgovornost i sve to… – kaže Zoran, tata popularnih pjevača i nastavlja:
– A kad smo ih iz Zagreba donijeli, kad smo dobili otpusne liste, pisalo je bez osobenosti, da su zdravi, pravi, ništa im ne fali. Kad smo došli kući, ja vidim da po zvuku reaguju, kažem supruzi: “Nešto nije u redu”, kaže: “Ma daj”, kao: “Mali su još”. Međutim, poslije mjesec dana odemo u Zagreb i čim smo ušli na vrata, te dvije doktorice, starija i mlađa: “Jao šta ste uradili djeci, vaša djeca ne vide?”, rekoh: “Ja sam došao to vas da pitam”. Bio sam beogradski osiguranik, kada smo sutradan došli u Beograd na Institut za majku i dijete, profesor Jovićević nas je primio i on je rekao: “Idioti, šta su uradili”.
