Od 1. novembra, građani Nemačke sa navršenih 18 godina, moći će zvanično da promene ime, rod ili da odbiju da se izjasne kojeg su pola/roda. To predviđa Zakon o samoodređenju.
Isto će moći da urade i maloletnici stariji od 14 godina uz pristanak roditelja ili sudski proces. Roditelji mogu da izmene oznaku pola i za još mlađu decu, ali dete mora biti prisutno i saglasiti se.
Za promenu oznake pola u dokumentima punoletnima više nisu potrebna mišljenja barem dvoje psihijatara i saslušanje pred sudom. Od trenutka prijave promene do trenutka izmene moraju da prođu tri meseca tokom kojih osoba može i da se predomisli.
Radi se o birokratskoj proceduri, koja nema nikakve veze sa eventualnim medicinskim zahvatima ili tretmanima.
Pošteđeni od nekih neprijatnosti
Kale Himpfner iz nemačke Trans* asocijacije (BVT) pozdravlja što će samostalno određivanje roda sada biti jednostavnije i uz manje troškova.
„Ranije su, zarad psiholoških procena, ljudi bili prinuđeni da otkriju niz veoma ličnih informacija – i to je deljeno sa sudom. Bilo je mnoštvo odvratnih izveštaja da su ljudi morali da govore o seksualnim preferencijama, o tome kako masturbiraju ili kakav donji veš nose“, kaže Himpfner.
Do sada se, prema podacima agencije dpa, oko 1.200 ljudi u Berlinu prijavilo za promenu birokratske oznake pola. Novinska agencija KNA prenosi da je slično interesovanje i u drugim većim nemačkim gradovima.
Nike Slavik (na naslovnoj slici), poslanica Zelenih koja je i sama trans-žena, učestvovala je u kovanju ovog zakona koji naiziva istorijskom reformom od međunarodnog značaja.
„Mislim da je ovo znak nade u vremena kad su glasovi desnih populista opet sve jači i kada se, nažalost, u mnogim zemljama umanjuju prava kvir osoba“, kaže ona za DW.
Rihard Keler je savetnik u organizaciji Transgender Europe and Central Asia (TGEU). On kaže da zakon vraća Nemačku na liniju evropskog razvoja poslednjih deset godina. Nemačka postaje dvanaesta država u Evropi koja dopušta ovakvo samoodređenje.
„Da se ne lažemo, ovo pitanje pogađa mali broj ljudi na veoma ličan način. Poštovanje njihovog izbora neće naškoditi nikom drugom nego podržava srž vrednosti dostojanstva i slobode koje svi delimo“, kaže on.
Keler upozorava da su u mnogim zemljama, poput Rusije i Gruzije, na delu zabrane promene roda bilo u dokumentima, bilo medicinske tranzicije.
Praktična poboljšanja
Zagovornici novog zakona kažu da će sada postati lakši život trans-osoba, interseksualnih i nebinarnih osoba. U mnogim slučajevima izbeći će se „razlika“ između fizičkog izgleda i pola upisanog u dokumente, što je mnogima zadavalo glavobolje na graničnim kontrolama.
Zakon kaže da, nakon administrativne promene imena i pola, nova promena ne može biti zatražena u narednih godinu dana. Desničarski kritičari zakona kažu da se može doći do situacije da ljudi svake godine menjaju rod.
Menjanje podataka u izvodu iz matične knjige rođenih povlači niz birokratskih poteza – od promena u vozačkoj dozvoli do onih u diplomama.
„Ogroman je posao da se usklade svi lični dokumenti i niko to neće raditi samo jer mu je zabavno“, kaže Kale Himpfner.
Takozvana džender politika postala je vruća tema i u Nemačkoj. Vladajuća koalicija Socijaldemokrata, Zelenih i Liberala suočila se na ovom pitanju sa moćnom opozicionom strankom Demohrišćana i desničarskom Alternativom za Nemačku.
Zakon je ipak prošao parlament ovog aprila, posle usijale debate u kojoj su zakonu dodata poneka ograničenja.
Rasprava praćena strahom
Himpfner izražava žaljenje što su debatu vodili strahovi i brige zbog moguće zloupotrebe – tako su, kaže, trans-osobe postavljane u ulogu potencijalnih zločinaca.
„Ko zna koliko puta tokom zakonodavnog procesa zaboravljalo se da se ovde radi o osnovnim pravima marginalizovane i, još uvek, veoma deprivilegovane grupe“, kaže Himpfner.
Pričalo se, recimo, o tome hoće li sada osoba rođena kao biološki muškarac moći da ide u žensku saunu ukoliko se izjašnjava kao žena. „A naše iskustvo pokazuje da mnoge trans-žene retko ili nikad ne idu u saune jer im je neprijatno da tamo budu i neko u njih zuri“, nastavlja Himpfner.
Jednako se pričalo o eventualnom odlasku trans-žena u sigurne kuće za žene – koje su mahom pobegle od muškog nasilja. „Ne znamo ni za jedan primer u kojem je trans-žena zloupotrebila sigurnu kuću ili onde bila nasilna i to iako mnoge trans-žene redovno koriste sigurne kuće“, naveli su iz Asocijacije sigurnih kuća za dnevni list Tagesšpigel.
No debata sama dovela je do veće mržnje i neprijateljstava prema trans-zajednici, tvrdi Rihard Keler. On tvrdi da je u pitanju „orkestriran i dobro finansiran“ napad na jednakost i različitost u društvu.
Ženski strahovi
Beate fon Mikel, prva žena Nacionalnog saveta nemačkih žena, za DW kaže da je pitanje politički instrumentalizovano kao deo kulturnog rata desničara koji se sada, tobože, naprasno plaše za prava žena.
„Gorko je za ženski pokret da je ovo postalo pitanje podela. Ne treba da dozvolimo sebi da se delimo“, rekla je.
Organizacija koju Fon Mikel vodi okuplja šezdeset ženskih udruženja i grupa. Fon Mikel upozorava da trans-zajednica i ženske organizacije ne treba da dozvole da ih upotrebe jedne protiv drugih.
„Postoji bojazan da će kategorija žena nestati“, kaže. „Mi ćemo ostati Nemački ženski savet. Ali mora biti više slobode, različitosti i individualnosti, ima više od jednog načina da se živi rod i da se bude žena“, dodaje ona.
