MIOME na materici ima svaka druga žena starija od 50 godina, odnosno svaka treća u petoj deceniji života. Kod žena mlađih od 35 godina procenat je nešto niži (od 10 do 15 odsto).
Iako je učestalost velika, u najvećem broju slučajeva miomi ne daju nikakve simptome, manje su veličine i samo slučajno se otkrivaju na redovnom ginekološkom ultrazvučnom pregledu. Ali, kod određenog procenta žena, ove izrasline na materici izazivaju čitav niz problema i tegoba, od kojih je najteža – sterilitet.
U lečenju se najčešće primenjuje kombinacija lekova i operacije. Hormonska terapija uglavnom služi kao priprema za operaciju, jer smanjuje veličinu mioma, pa je njegovo odstranjivanje lakše. Mada, kod jednog broja žena hormonska terapija može da bude dovoljna.
Profesor dr Vesna Kopitović, supspecijalista fertiliteta i steriliteta, upravnik Zavoda za humanu reprodukciju Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine, kaže da se odluka o tipu tretmana donosi nakon detaljnog pregleda, kompletnog uvida u stanje i prateće problematike:
– Cilj hormonske terapije nije samo smanjivanje mioma već pre svega ublažavanje simptoma i odlaganje, ili u nekim slučajevima otklanjanje potrebe za operativnim tretmanom. Tradicinalno su se u ovu svrhu koristili agonisti GnRH receptora u trajanju od tri do šest meseci, više u svrhu preoperativne pripreme. Danas na raspolaganju imamo i novi lek “ulipristal acetat” (modulator progesteronskih receptora), koji se za rzliku od prethodnog leka uzima putem tableta, a ne injekcija.
Medikamentozna terapija se najčešće upotrebljava tri meseca, delotvorni efekat traje i nakon prekida terapije, ali rizik za dalji rast mioma, iako manji, u nekim slučajevima postoji. Nekada, i pored ovog lečenja mora da se primeni operacija.
OBILNA KRVARENjA
PREMA rečima prof. Vesne Kopitović, najčešći simptomi koje izazivaju miomi su bol u maloj karlici, obilna menstrualna krvarenja, kao i krvarenja između ciklusa, po tipu “odliva”:
– Mogu se javljati i smetnje prilikom mokrenja, digestivne tegobe, kao i simptomi i znaci malokrvnosti odnosno anemije (zamor, malaksalost) koja je čest pratilac ovog stanja. Miomi su često povezani i sa nemogućnošću ostvarivanja trudnoće, kao i sa komplikacijama u trudnoći i porođaju.
Operacija je jedino i najbolje rešenje kad postoje submukozni i veći intramuralni miomi kod žena sa sterilitetom, u postupku vantelesne oplodnje, miomi čije tegobe perzistiraju i nakon konzervativne terapije, kao i promene kod kojih se ne može potvrditi benigna priroda bolesti bez operacije. Glavni vidovi operativnog tretmana su odstranjivanje samog mioma – miomektomija, i odstranjivanje cele materice sa miomima – histerektomija (uglavnom za žene u menopauzi).
– Brojne medikamentozne opcije kao i alternativne medicinske metode poput akupunkture, dijete, fitomedicine mogu se koristiti pre svega za tretman simptoma bolesti – navodi dr Kopitović,prenose Novosti
Odluka o operativnom pristupu (laparoskopski ili klasično) donosi se na osnovu broja i veličine mioma, njihove lokacije, karakteristika same pacijentkinje (prethodne operacije, druge bolesti, stepen uhranjenosti), kao i od procene samog operatera. Iako je medikamentni vid lečenja lakši i primenjiviji, i on ima neželjene efekte..
