“Izašao sam na pauzu i krenuo do auta da uzmem nešto. Na krovu sam vidio crvenu torbicu. Priđem i vidim nije moja. Otvorim, a unutra samo novčanice od 500 eura. Puna torba. U trenutku me oblio hladan znoj. Uznemirio sam se, jer nikad toliko para nisam vidio. Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim, ali mislim da je tu bilo pedesetak hiljada eura”, priča za “Novosti” Miladinović, inače radnik “Elektrodistribucije” u Nišu.
On kaže da je kroz nekoliko minuta u torbi zazvonio mobilni telefon i da je sa druge strane bila žena izbezumljenog glasa. Kako su kasnije zaključili, ona je bila parkirana u autu pored Aleksandrovog. Nakratko je spustila torbicu na njegov automobil, da bi izvadila ključ od kola, ali je sjela za volan i otišla, ali je torbu zaboravila.
“Čujem zvono, ali nije moj telefon. Otvorim torbu sa strane, izvadim mobilni i javim se. Ženski glas me preklinje da joj vratim novac i pita gdje se nalazim. Nije prošlo nekoliko trenutaka kada je došla. Rekla mi je ime i počela da me grli i ljubi. Objasnila mi je da je to novac od nasljedstva od kuće koji je trebalo da se dijeli na nekoliko dijelova. Rekla je da sam joj spasio život, okrenula se i otišla. Ja sam ostao šokiran i u čudu”, ispričao je Aleksandar.
On dodaje da bi mu hrpa novca koju je imao u rukama sigurno dobrodošla, ali da ni u jednom trenutku nije razmišljao o tome da novac zadrži. Njegovo troje djece su, kaže, njegovo najveće bogatstvo, a novac, veli, dođe i prođe:
“Nakon svega razmišljam o toj ženi koja nema više od 50 godina. Mislim da joj se srušio život kada je uvidjela da je ostala bez one torbice, pa ako sam uradio dobro djelo, dobrim neka mi se vrati”.
Još u nevjerici da je pronašao torbu punu para, Aleksandar je, vraćajući se na radno mjesto, poslije nekoliko koraka naišao na novčanik bez para, ali sa dokumentima. Ostavio ga je na portirnici Elektrodistribucije, tako da onaj ko ga je izgubio ili je bio opljačkan tu može da ga preuzme.
