Ona je otkrila samo deo svog intimnog sveta i ispričala kako je izgledao suživot s čovekom čije su pesme obeležile živote širom regije.
Porodica Dragojević uspomenu na Olivera sačuvaće tako što će na jedno mesto skupiti sve njegove nagrade koje če uskoro biti izložene u Oliverovu muzeju u rodnoj mu Veloj Luci.
“Toliko je nagrada dobio da verojatno ni sam ne bi znao koliko ih je imao. Imali smo u stanu jednu sobu u kojoj je bio njegov klavir, kauč, televizija i po policama su bile njegove nagrade koje više nismo imali gde stavljati pa smo nabavili providne kutije u koje smo odlagali papirne nagrade, zahvalnice i titule za počasne građane. Kada sam tu sobu nedavno čistila i raspremala, bila sam zatečena brojem nagrada koje sam pronašla. Nisam imala pojma šta je sve dobio i gde je sve bio počasni građanin. On bi vam te nagrade doneo u ruksaku i nikad se nije time hvalio niti mi govorio o tome”, započinje Vesna u svom prvom intervjuu Ekran Specijal.
“Pitala sam se nedavno: Pa šta ćemo staviti u muzej, hoćemo li uspeti napuniti taj prostor, a sada mislim da bismo mogli napuniti i dva muzeja”, kaže Vesna i odmah dodaje da bi Oliveru jedna od dražih nagrada zasigurno bila ona koju je primio posthumno, a reč je o nagradi “Miljenko Smoje”, kojeg je obožavao.
Slava je opojna i lako pokvari čoveka, ali Oliver je možda i jedini primer s naše estrade kojem je pojam slave bio sasvim nepoznat jer jedino što je njemu bilo bitno bila je muzika i dobre pesme.
“Kod kuće se nisu slušale njegove pesme niti se govorilo o muzici. Oliver se nikada nije nešto posebno pripremao za koncerte niti je vežbao, a nije previše slušao ni našu muziku. Slušao je uglavnom na Jutjubu strane pesme. Mi smo u kući stvarno ponekad mislili da on nije normalan jer se tako ležerno ponaša kad je reč o koncertima, turnejama, albumima, a na kraju bi sve odlično ispalo…”, govori Vesna.
“Kada sam sa sinovima nakon njegove smrti zbog tehničkih stvari malo ušla na tu estradu, shvatila sam da Oliver uopšte nije bio na toj estradi. On je bio izdvojen iz svih tih klanova i lobija. Bio je izuzetak i sasvim svoj, bez menadžera, bez svađa i bez ega, mi smo sad videli da je zapravo jedini on bio normalan. Valjda se sve to tako moralo dogoditi da to shvatimo. Znam da će zvučati čudno i neverojatno, ali on je svoju karijeru stvarao bez velikih planova, niti je kalkulisao kada će izdati CD, niti je poput većine muzičara izdao CD pre Porina da bi ušao u konkurenciju. On je radio baš suprotno i namerno bi iza Porina izdao album. Njega nisu zanimale te kalkulacije niti se zamarao hoće li album izdati u razmaku od dve, tri ili pet godina. Jednostavno je čekao da skupi prave pesme i jedino ga je muzika zanimala, ništa drugo, baš apsolutno ništa drugo. Nisu ga zanimale ni novine ni slikanje za novine, bila mu je važna samo muzika”, rekla je Vesna i naglasila koliko je Oliver živeo za muziku, prenosi Kurir
