Paula Hidler 1930. godine dobila je otkaz u osiguravajućoj kompaniji u kojoj je radila u Beču. Bila je vredna radnica i mislila je da je njena kompanija ceni. Nije znala zašto je dobila otkaz.
Razlog je bio njeno prezime, tipično nemačko prezime koje je ona pisala na taj način, ali njen stariji brat pisao ga je drugačije. Hitler.
Paula Hitler, mlađa sestra najomraženijeg čoveka u istoriji, u tom trenutku nije znala u šta se njen brat pretvorio, a iako su bili u kontaktu, nisu živeli zajedno, a viđali su se možda jednom do dva puta godišnje.
Pre nego što je postala poznata kao sestra velikog vođe, Paula je bila najmlađe dete u tipičnoj porodici srednjeg sloja u Nemačkoj. Rođena je 21. januara 1896. godine kao najmlađe dete Alojza i Klare Hitler i jedina “prava” Hitlerova sestra. Njihov otac imao je još jedan brak iz kojeg su dobili još dvoje polubraće.
Kada je imala šest godina, otac je umro pa je njena majka Klara bila primorana da preuzme brigu o svemu. Iz porodičnog doma u Leondingu preselili su se u skroman stan u Lincu i tako skromno živeli nekoliko godina od Alojzove penzije. I Adolf i Paula sećaće je se kao brižne majke.
Pet godina nakon smrti oca, umrla je i majka. 1906. godine primetila je kvržicu na dojci, i ignorisala je. Porodični lekar konačno ju je pregledao i utvrdio da ima rak dojke, ali nije joj to rekao. Taj ružni posao prepustio je njenoj mladoj deci. Tako je najstariji Adolf tu vest morao da prenese svojoj sestri i majci, koja se okrenula veri.
Paula je imala 11 godina i počela je da se oslanja na svog sedam godina starijeg brata. Nakon majčine smrti, Adolf se preselio u Beč, a Paula je ostala u stanu u Lincu. Živeli su od očeve penzije, kao i male stipendije koju su dobili. Adolf se kasnije odrekao svog dela i prepustio ga mlađoj sestri. Paula je živela mirnim životom, fokusirala se na svoju egzistenciju i pisala pisma bratu, koji je marljivo gradio svoju karijeru.Početkom dvadesetih godina, Paula se preselila u Beč. Neko vreme je radila kao domaćica bogatih porodica, ali i u jevrejskom studentskom domu. Nakon tog posla počela je da radi kao sekretarica širom Beča, a tokom rata radila je kao seketarica u vojnoj bolnici. O njenim političkim stavovima malo se toga zna, osim što je poznato da je sarađivala sa Jevrejima, nikada se nije priključila nacističkoj stranci ili na bilo koji način podržavala sklonosti svog brata.
Tek nedavno je otkriveno da je početkom Drugog svetskog rata bila verena za Ervina Jekelijusa, oficira Trećeg Rajha i jednog od entuzijastičnih nacističkih šefova, odgovornog za slanje najmanje 4.000 ljudi u gasne komore. Njihov brak zabranio je sam Hitler, koji je Jekelijusa uhapsio i poslao na istočni front. Tamo je i umro kao sovjetski zarobljenik u ratnom logoru.
Iako nije delila ni podržavala ideje svog brata, ona ga je obožavala. Napominjala je da su se samo sporadično nalazili nakon što se on odselio, ali u tim susretima je uživala. U intervjuu sa američkom vojskom iz 1946. godine rekla je da ne veruje da je njen brat naredio uništenje tolikog broja ljudi. To nije bio brat kojeg je ona poznavala, govorila je. Ali, čini se da su imali burno odrastanje.
Kao što je njihov otac tukao Hitlera, tako je on počeo da bije svoju sestru nakon smrti njihove majke. Verovala je da je to zbog njenog obrazovanja i da je on batinama samo zadržava na pravom putu. Uprkos tome, pokazao je da ima barem malo ljubavi i privrženosti prema mlađoj sestri. Nakon što je ostala bez posla zbog povezanosti s njim, on ju je finansijski izdržavao. I tokom rata i sve do njegovog samoubistva, slao joj je novac i brinuo se o njenoj egzistenciji.Nakon rata, Paulu su uhapsili američki obaveštajci i zadržali na ispitivanju. Rekla im je da je brata tokom protekle decenije viđala samo jednom ili dva puta godišnje, a Evu Braun samo jednom. Nakon što su je pustili iz pritvora, vratila se u Beč gde je zahvaljujući svojoj ušteđevini živela neko vreme. Kada je potrošila sav novac, zaposlila se u lokalnoj prodavnici.
1952. godine preselila se u gradić Berhtesgaden u planinama nadomak Salcburga i promenila ime u Paula Volf. Prezime nije imalo nikakve jasne poveznice sa njihovom porodicom, ali Paula je znala šta radi – bio je to nadimak njenog brata dok su bili deca, a koristio ga je kao kodno ime i u vreme dok je bio Firer.
Dok je živela u planinama pomno su je nadzirali članovi SS-a, kao i preživeli članovi njegovog bliskog kruga, najverovatnije bez njenog znanja. Većinu svog života držala se daleko od ljudi, i izbegavala društvene kontakte. Možda se plašila reakcija koje će dobiti kada ljudi saznaju s kim je u rodu, a možda se ni sama nije mogla pomiriti sa onim što je učinio njen brat, onaj koji je odrastao s njom i kasnije postao čudovište.
Ipak, 1959. godine pristala je na jedini intervju koji je ikada dala. Novinar Piter Morli javio joj se sa zanimanjem o životu Hitlerove sestre. Originalni nemački intervju je izgubljen, ali engleska verzija je ostala. Većinom su razgovarali o odrastanju sa Hitlerom, a sva politička pitanja glatko je izbegavala. Iz tog razgovora bilo je jasno kako obožava svog starijeg brata, i stalno je naglašavala da ne može da veruje da je učinio nešto toliko strašno.
“Jako ga je poštovala i da sam izrekao neku kritiku, mislim da bi ga zaštitila. Takav sam utisak stekao. Osećala bi da je njena dužnost da ga zaštiti”, prisećao se novinar kasnije.
Iz njihovih dana odrastanja prisetila se da je Hitler uvek morao da bude vođa, koju god igru da su igrali.
“Moj brat bio je uvek vođa. Svi ostali su radili ono što im je on rekao. Možda su instinktivno osećali da je njegova volja snažnija od njihove”, rekla je tada Paula.
Preminula je 1960. u 64. godini, i time je ugašena Hitlerova porodična loza, ako se izuzmu naslednici njegove polubraće.
Bio je to kraj jedne tihe ere, jednog tihog života, žene koja je nosila prezime koje ju je zauvek podsećalo na brata monstruma koji je uradio najstrašnije stvari koje istorija pamti,piše Kurir
