Osobe koje pate od ovog sindroma imaju neprijatne senzacije u nogama, a ponekad i u rukama ili drugim delovima tijela, prenosi N1.
Ovo stanje izaziva nelagodan svrab u nogama, a osećaji su lošija kada ležite ili sedite. Simptomi mogu doći i nestati, a težina istih takođe može varirati. Simptomi se najčešće pogoršavaju noću. Kod nekih ljudi mogu izazvati ozbiljne poremećaje spavanja koji mogu da ugroze njihov kvalitet života u velikoj meri.
Ovaj sindrom pogađa oba pola, ali je češći kod žena i može početi u bilo kom dobu, čak i kod male dece. Sindrom “nemirnih nogu” često nije prepoznat ili je pogrešno dijagnostikovan. Ovo je naročito tačno ako su simptomi povremeni ili blagi. Jednom kada je tačno dijagnostikovan, može se uspešno lečiti.
U većini slučajeva lekari ne znaju uzrok, međutim, sumnjaju da geni imaju ključnu ulogu. Skoro polovina obolelih ima člana porodice koji ima ovaj problem.
Ostali faktori mogu biti hronične bolesti, uključujući nedostatak gvožđa, Parkinsonovu bolest ili dijabetes. Lečenje ovih stanja često olakšava simptome sindroma.
Neke vrste lekova, uključujući lekove protiv mučnine, antipsihotike, antidepresive i lekove protiv prehlade i alergije koji sadrže sedativne antihistaminike, mogu pogoršati simptome.
Sindrom “nemirnih nogu” se može javiti i u trudnoći, posebno u poslednjem trimestru. Simptomi obično nestaju u roku od mesec dana nakon porođaja.
Konzumiranje alkohola takođe može pogoršati simptome.
Medicinski test za dijagnozu ovog sindroma ne postoji, međutim, lekari mogu da koriste analizu krvne slike da bi isključili druga stanja. Dijagnoza se zasniva na pacijentovim simptomima i odgovorima na pitanja o porodičnoj istoriji, problemima ili problemima sa dnevnom pospanošću.
Lečenje sindroma usmereno je na ublažavanje simptoma. Kod ljudi sa blagim do umerenim sindromom “nemirnih nogu”, promene životnog stila, poput započinjanja redovnog vežbanja, uspostavljanja redovnih obrazaca spavanja, uklanjanja ili smanjenja upotrebe kofeina, alkohola i duvana mogu biti od velike pomoći.
