Od tog dana počinju da teku rokovi za realizaciju najvećeg postratnog projekta u Bosni i Hercegovini. Trenutno se radi na raščišćavanju terena, a do kraja sedmice kada bi radovi trebalo zvanično i da počnu biće završeno i geodetsko snimanje tla.
Blok 7 zajedno sa pratećim objektima zauzimaće površinu od 273 hektara i u narednih pet godina biće najveći ekonomski pokretač ne samo za Tuzlanski kanton nego i cijelu državu, jer će veliki dio poslova na izgradnji biti povjeren domaćim firmama.
“Ovaj dio pripremnih radova i ovaj ugovor koji je vrijedan gotovo 19 miliona KM rade u potpunosti domaće kompanije. Jedan dio IPC ugovora koji smo potpisali s kineskim partnerom je kroz zajednički dogovor reduciran u iznosu od 63 miliona eura i taj kompletan iznos će biti ponuđen domaćoj privredi i domaćoj radnoj snazi da ga iznese i to su poslovi s kojima naša operativa ima dovoljno iskustva i ne sumnjamo da će to dobro uraditi, a i pored toga s kineskim partnerima imamo dogovor da onaj dio posla za koji su domaće firme referentne, obučene i imaju iskustva da rade, a to je nekih 20 posto ukupne vrijednosti ugovora isto tako bude prepušten domaćoj privredi”, naglasio je Senad Salkić, izvršni direktor za investicije u “Elektroprivredi BiH”, prenosi “RTV Slon“.
Ukupna vrijednost projekta iznosi milijardu i osam stotina miliona KM, a čak polovina od ovog iznosa mogla bi ostati u našoj zemlji. Na kineskoj strani bi ostala proizvodnja visokosofisticirane opreme koja će se proizvoditi u evropskih tvornicama i biti dopremana na gradilište.
“Treća stvar koja je bitna za blok 7 je da smo mi dobili zapadnu opremu sa jeftinim kineskim kreditom. Znači kotao, turbina, generator, automatika sve je to ‘General Electric’ i oni isporučuju, a ostatak je iz Kine i BiH. Takav je ugovor, 50% je strano, 50% domaće. Uz jeftini kredit dobili smo zapadnu opremu i na taj način se i dokazala fizibilnost projekta, jer na kraju dođete na to da li je isplativ i može li sam da se isplati”, rekao je Jusuf Merić.
Izgradnja bloka 7 značiće i stabilonst rudarskog sektora u kojem samo na području TK radi više od 5.000 ljudi koliko ih broje zajedno Rudnici mrkog uglja Banovići, Rudnici Kreka Tuzla i Đurđevik, i čije poslovanje u velikoj mjeri zavisi upravo od rada Termoelektrane Tuzla.
Posebno Rudnika Kreka čiji razvoj je dio projekta izgradnje bloka 7. Plan je da Krekini rudnici Šikulje, Mramor i Dubrave samo za tuzlansku termoelektranu u narednim godinama proizvode 2,6 miliona tona uglja godišnje.
Ali, zašto gradimo novi termoblok na čvrsto gorivo kada se nove tehnologije okreću obnovljivim izvorima energije, pitanje je koje se i danas pred samu izgradnju bloka 7 postavlja u javnosti.
“Nepostojanje jednog takvog objekta u elektronergetskom sektoru u narednom periodu bi značilo dramatične deficite električne energije, jer blokovi 3, 4 i 5 do 2024. godine će izaći iz pogona i mi smo na to obavezni da to uradimo po NERP-u i ti blokovi već rade u optout opciji. Imaju ograničeni fond sati s kojim rade u toku godine. Ti blokovi kada izađu, EP BiH ne bi imala kapacitet da toliku količinu energije namiri bilo odakle, osim kupovinom na otvorenom tržištu i tek bismo tada mogli govoriti o negativnim posljedicama po građanstvo u onom smislu koji se tiču cijena električne energije”, istakao je Senad Salkić, izvršni direktor za investicije u “Elektroprivredi BiH”.
Blok 7 se projektuje u skladu sa savremenim tehnologijama koje osiguravaju da emisija svih polutanata bude ispod dozvoljenih graničnih vrijednosti i zahtjeva legislative EU i BiH.
Studija izvodljivosti je pokazala da je optimalna snaga novog bloka za tuzlansku termoelektranu 450 MW i da sa tom snagom uz upotrebu lignitnog uglja iz rudnika Kreka, te mješavinu uglja iz Banovića i Đurđevika može biti održiv, kao i da može vratiti kredit bez porasta cijene električne energije.