Istakavši kako nije preostalo još ozbiljnih izazova u regionu, on podvlači važnost sporazuma između Kosova i Srbije, te razumevanje Severoatlantskog saveza neutralnim pristupom zvaničnog Beograda u odnosima sa NATO koje ocenjuje “izuzetnim”.
Poručuje da NATO “ne pati od moždane smrti”, da je u stanju da se širi i primi nove članice, te da se raduje skorom članstvu Severne Makedonije što će biti dokaz nastavka politike otvorenih vrata, prenosi RSE.
RSE: Uskoro će se navršiti godina dana otkako je NATO pozvao vlasti BiH da podnesu Godišnji nacionalni program (ANP). Ništa se nije dogodilo od tog trenutka. Postoji li mehanizam kojim biste mogli obavezati vlasti u Sarajevu da to urade?
Appathurai: Nema, naravno. Mi smo im ponudili pozivnicu kako bismo rekli da smo otvoreni da primimo Godišnji nacionalni program i još smo otvoreni za to. Iz naše perspektive, želimo da predaju ANP jer nam to daje veću šansu da podržimo reforme u BiH. Mislim da svi, u svim dijelovima vlasti, ali i građani, žele da se reforme provedu, a ovo pomaže nama da pomognemo njima.
Naravno, tu ima političke rezonance, ali zaista je za nas to praktičan alat. Tako da smo veoma otvoreni za to da nam tamošnje vlasti to pošalju, ali, naravno, mi ih na to ne obavezujemo, ne namećemo ništa. To je na vlastima i građanima zemlje.
RSE: Govoreći o vladi, upravo je pitanje NATO kamen spoticanja u formiranju vlasti u BiH. Kako vidite ulogu ove institucije u političkoj budućnosti te zemlje?
Appathurai: Važno je da razjasnimo da NATO nikada nije postavio uslov da je formiranje vlasti nekako povezano za ANP. Nama ne treba da vlast napravi od ovoga pitanje od kog će zavisiti da li će ili neće formirati vladu. Naravno, nama to treba od vlade, ne od jednog dijela vlade, to je vrlo važno, ali to je interna rasprava u BiH oko formiranja vlasti. Mi nismo povezali to dvoje.
Zvaničnik NATO za RSE: Ništa ne namećemo BiH
RSE: Postoji li vremenski okvir za predaju Godišnjeg programa? Vaš poziv iz decembra 2018. ostaje otvoren dok oni ne naprave idući korak ili postoji granica kada ćete reći – dosta je?
Appathurai: Nema vremenskog ograničenja. Možemo nastaviti sarađivati u okviru programa kojeg imamo i to je ono što radimo. Imamo kancelariju u BiH koja pomaže i podržava reformu odbrane, a reforma odbrane je jako važan dio sveukupnog reformskog procesa u zemlji, jer odbrana bi trebala i mora biti nacionalno pitanje. Tako je u svakoj zemlji u svetu. Podržavamo i nastavićemo podržavati razvoj Oružanih snaga, Ministarstvo odbrane, imamo program za to, u sporazumu sa vladom BiH. ANP bi to podigao na viši nivo i zato smo otvoreni za to, ali nema vremenskog ograničenja i ne namećemo ništa.
RSE: Da li je Bosna i Hercegovina tempirana bomba?
Appathurai: Dozvolite da ovo kažem. Dugo sarađujemo sa BiH. Naša najveća briga je formiranje vlasti, jer će formiranje vlasti omogućiti provođenje reformi za koje mi verujemo da su važne za BiH i koje mi podržavamo. I, naravno, otvoreni smo i voleli bismo videti ANP jer možemo provesti više reformi. Pitanje bezbednosti, mislim da je važno znati da se skoro svaka država u Evropi suočava sa pitanjem radikalizacije, povratkom stranih boraca iz Sirije.
Mi sada razgovaramo u Belgiji. Koliko znam, Belgija ima najveći broj boraca po glavi stanovništva koji su otišli u Siriju da se bore sa “Islamskom državom” (militantna organizacija, prim. red.). Ovo govorim ne da bih istakao kako BiH nema problem, ima problem, svi imamo izazove u većoj ili manjoj mjeri. Da se vratim odakle sam počeo.
Jedan od najefektivnijih načina da se nosite sa radikalizacijom i povratkom boraca sa stranih ratišta jeste da imate učinkovite bezbednosne institucije, kontrolu granice i programe za nošenje sa radikalizacijom, a sve to zahteva reforme. Formiranje vlasti, donošenje učinkovitog programa kojeg NATO i EU, na neki način, mogu podržati, je najbolji način da se nosite sa ovim problemom, koji jeste problem i u BiH, ali i širom Evrope.
