Niko nema iskustvo ovoga što sada gledamo, zbog čega je to tako zastrašujuće i uznemirujuće. Ali ako pogledamo širu istorijsku perspektivu, čovečanstvo se susretalo i ranije sa takvim epidemijama, ali sada smo u boljoj situaciji nego ikada ranije da se nosimo sa epidemijom zahvaljujući modernoj medicini”, rekao je Juval Noa Harari, jedan od najpoznatijih svetskih pisaca koji se bavi istorijom čovečanstva, u razgovoru za CNN sa novinarkom Kristijan Amanpur.
Sada su naučnici i lekari za samo dve nedelje uspeli, ne samo da identifukuju virus iza epidemije, nego da otkriju ceo njegov genom i naprave testtove koji nam barem mogu pokazati ko ga ima, a ko ne, rekao je Harari podsećajući na iskustva čovečanstva sa prethodnim epidemijama.
“Kada je epidemija kuge izbila u 14. vijeku, raširila se od Kine do Velike Britanije u roku od 10 godina, usmrtivši između četvrtine i polovine populacije Azije i Evrope. Niko nije znao šta se dešava, šta je uzrok bolesti i kako da se nose s njom”, rekao je.
“Još uvek nam treba vremena da prevaziđemo ovo, ali smo sada u mnogo boljoj poziciji”, dodao je Harari.
S obzirom na to da se za svega nekoliko meseci epidemija koronavirusa proširila od Azije, preko Evrope, do Amerike, Kristijan Amanput pitala je Hararija šta njega, kao običnog građanina, plaši i šta najviše priželjkuje da se desi da bi se epidemija zaustavila.
“Najgora stvar je nejedinstvo u svetu, nedostatak saradnje i koordinacije između zemalja, nedostatak poverenja između država stanovništva i vlada. To je rezultat epidemije lažnih vesti proteklih godina i pogoršanja međunarodnih odnosa”, rekao je on.
“Ako uporedimo ovu situaciju sa finansijskom krizom iz 2008. godine, tada smo imali smo odgovorne odrasle osobe u svetu, koje su preuzele liderstvo i okupile iza sebe druge države i sprečilie najgori scenario”, podsetio je Harari.
“U poslednje četiri godine vidimo rast nepoverenja prema državama koje su nas predvodile u 2008. i 2014. godini tokom epidmije ebole, a to je Amerika, koja sad ne preuzima bilo kakvu lidersku poziciju. Od 2016. godine američka administracija je jasno pokazala da su dali ostavku na svoju poziciju svetskog lidera, da nemaju prijatelje na svetu, već imaju samo interese. Čak i sad kada bi pokušali da preuzmu liderstvo, niko ne bi išao za vođom čiji je moto ‘Ja na prvom mestu’”, primetio je Harari.
Ono što me plaši je nedostatak liderstva i saradnje, kazao je Harari.
“Ljudi treba da shvate da širenje epidemije u bilo kojoj zemlji, preti celom svetu, zbog opasnosti da, ako ga ne zaustavimo na vreme, virus evoluira. To je najveći problem – brza evolucija virusa. Videli smo je ranije, 2014. godine sa ebolom, da je epidemija počela jednom genetskom mutacijom jednog virusa kod jedne osobe u Zapadnoj Africi. Ebola je od retke bolesti postala raširena epidemija, zato što je jedna mutacija povećala zaraznost virusa 4 puta. To se možda dešava upravo sada u Iranu, Italiji ili bilo gde drugo. Gde god da se desi, to ugrožava ceo svet. Čovečanstvo mora da zbije redove u borbi protiv virusa.”
Populisti i nacionalisti širom sveta govore da je globalizacija loša i da moramo zbiti redove da ne bismo dobili nešto s one strane granice, kazala je Amanpur.
“Ne možete se boriti protiv virusa izolacijom, samo informacijama. Ako želite da se izolujete da ne biste bili izloženi spoljnoj epidemiji, to nije dovoljno. Ako je vaša strategija borbe protiv epidemije da se izolujete, morali biste se vratiti u kameno doba. Prava granica koju treba pažljivo zaštititi nije između zemalja, već između ljudi i sfere virusa. Virus ugrožava celu ljudsku vrstu, o toj granici moramo da razmišljamo”, upozorio je Harari.
“Potrebno nam je više organizacija kao što je Svetska zdravstvena organizacija. Više međunarodne solidarnosti, da se pomogne državama koje su najteže pogođene epidemijom da se nose sa krizom, tako što ćemo im slati opremu i osoblje i, još važnije, dobre naučne informacije ili ekonomsku podršku”, rekao je Harari.
Ako država u kojoj izbije epidemija misli da je prepuštena sama sebi, oklevaće da preduzme stroge mere karantina, jer će se plašiti da će, ako zatvore cele gradove, ekonomski propasti i niko im neće pomoći, objasnio je on.
“Reći će ‘hajde da sačekamo da vidimo da li je to opasno’, a onda je već kasno. Da je Italija znala da će, ako uvede karantin, dobiti pomoć drugih zemalja, pre bi preduzela ove drastične mjere i to bi bilo dobro za sve ljude. Svaki evro koji Nemačka ili Francuska pruži Italiji kao pomoć, njima će uštedeti stotinu evra, jer se neće morati kasnije u svojim gradovima boriti protiv epidmije”, kaže Harari.
“Ovo je test za Evropsku uniju, koja je izgubili dosta podrške proteklih godina. Ovo je šansa za EU da dokaže svoju vrednost. Ovo je vreme za druge članice EU da pruže podršku Italiji, jer ako to urade, ne samo da će zaštititi svoje građane, već će pokazati vrednost sistema kao što je EU. Ako ne urade to, virus će uništiti Uniju, ne samo pojedinačne ljudske živote”, upozorio je Harari.
Na pitanje kako će epidemija uticati na društvo, s obzirom na to da ljudi moraju da samoizoluju, što nije u ljudskoj prirodi, Harari odgovara:
“Ključno je pitanje poverenja u vlade, u ono što ljudi čuju u medijima. Da biste imali efektivan karantin, morate imati saradnju stanovištva. To je problematično zbog toga što je to pitanje poverenja, koje je poslednjih godina jako oslabilo.
Drugo dugoročno pitanje jeste pitanje nadzora. Jedna opasnost je da ova epidemija opravda ekstremne mere nadzora, naročito biometrijsko nadgledanje, koje će se pravdati vanrednom situacijom, ali koje bi moglo da ostane i kasnije kada prođe ova situacija.”
Suočavamo se sa velikim pitanjem privatnosti i nadzora, upozorava Harari.
“Videćemo veliku bitku između privatnosti i zdravlja. Zdravlje će pobediti. Ljudi će ostati bez privatnosti da bi se zaštitili od zaraza. Tehnologija koju imamo je veoma efikasna i može se koristiti da pratimo celo stanovništvo i otkrijemo novu bolest u zečetku i da onda pratimo obolele i njihove kontakte. Ali se ovaj sistem može koristiti i da prati mnoge druge stvari, šta ljudi misle i osjećaju. Ova epidemija može dati opravdanje za ubrzan razvoj totalitarnih režima.”
Ljudima nije u prirodi da se izoluju, to uzrokuje usamljenost, depresiju.
“Ljudi su naročito podložni epidemiji, jer smo društvene životinje. Tako se šire epidemije. Virusi često eksploatišu ono najbolje u ljudskoj prirodi protiv nas samih. Koriste ne samo to što volimo da se družimo, već što pomažemo jedni drugima. Kada je neko bolestan, prirodno je, naročito ako je to prijatelj ili član porodice, da ga podržavamo, da mu dajemo emotivnu podršku, da se brinemo za njih, da ih dodirnemo, zagrlimo, i tako se širi virus. Virus koristi ono najbolje u nama protiv nas.”
Postoje dva načina kako se možemo boriti protiv virusa socijalnim distanciranjem, kaže Harari.
“Jedan je da damo informacije ljudima. Ako ljudi vjeruju u ove informacije koje dobiju, mogu da promene ponašanje barem dok ne prođe epidemija. Drugi je totalitarni način koji je danas moguće sprovesti. Možemo sve da nadziremo da bismo identifikovali početne signale bolesti, imamo tehnologiju da iz daljine znamo da li je povišena temperature tela i možemo da znamo sve ljude sa kojima ste bili u kontaktu. Možemo da pratimo ko je prekršio instrukcije vlade da se ne grlite, ne ljubite. Ako ljudi ne veruju u informacije i ne rade to zbog poverenja, mogu biti prisiljeni, a to je opasan pravac i nadam se da nećemo otići tim putem”, zaključio je Harari, prenosi Nedeljnik.
