– Sva se naježim i danas, nakon sedam mjeseci. Nikada zaboravljen osjećaj, ljubav, prvi udah, pogled. Ručice majušne koje traže samo jedno. Majčino krilo i sigurnost. Toplu sigurnost.
Bio je 25. juli, pretoplo u bolnici. Okupam se detaljno, pregled nakon kupanja. Počinje jače krvaranje, a ja tek u 37+6. Javljam sestri medicinskoj da krvarim – samo kaže: “Porođajna sala.” Koji je to doživljaj, ej, pa uskoro ću te upoznati, mila moja djevojčice – priča ona.
Sala. Ubrzano lupanje bebinog srca, moguće, kaže, zbog straha majke.
– Žena do mog kreveta vrišti, ja gledam u nju, nije mi jasno – zašto vrištiš? OK, boli, ali budi jaka, zna se zašto boli i mora da boli jer ipak rađaš život. Gledam oko sebe, slušam druge, vidim porođaj… Čuvam snagu i samo molim Boga da moja beba bude u redu. U 15 sati mi buše vodenjak… Ja sva sretna, hoću da ustanem da hodam, šetam se, već nailaze blaži bolovi. Dolazi doktor i predlaže carski rez, ja uporno odbijam (inače sam operisana, izvađen mi je dio trtične kosti 2014.). Neću carski, doktore, želim prirodni porođaj. On me gleda i smješka se. Oko mene sestra, daje mi već treću infuziju, a ja uporno želim da ustanem, ha ha – ispričala je ova majka.
Priključuju je, dodaje na CTG, nema više šetnje.
– Kreću lagane kontrakcije – do 40, do 60. Ostala sam sama u sobi, sama porodilja. Doktora nema, ja želim u kupatilo. Dolazi čistačica, pomaže mi da ustanem i odemo do kupatila. Pri povratku, eto babice: “Lezi, raširi što više noge”. Bolovi su sve jači, ja vrisnula niti jednom nisam. U glavi mi samo moja djevojčica, i ona se pati, valja se roditi. Valja proći kroz kanal. “Još malo”, kaže babica. šest prstiju. Eto doktora, indukciju uključi. Eto još jačih bolova – skala do 100. Nemam kada udahnuti vazduh. Idemo na sto, porođaj kreće.
Evo i sad suze, dok pišem. Jedan napon, ja ne znam kako i šta, prvi mi je put. Ajde bebo, budimo jakee! Tri napona i ljubav mog života je kraj mene. 52 centimetara, 2.980 grama. Bolova nema… Moj životić je kraj mene. Sama sam se porodila, babica je samo uhvatila bebu. Doktor je zakasnio, došao je kroz par minuta, naslonio rame na vrata i rekao: “Svaka čast”, ispričala je Tuzlanka za portal “Yumama“.
