Naučnici s australskog Instituta sproveli su istraživanje u koje su uključili više od 230.000 osoba starijih od 45 godina, a koji su ispunili anketu o svojim nezdravim navikama.
Postavljena su im pitanja o tomu jesu li pušači, koliko alkohola unose, vode li računa o zdravoj ishrani, jesu li fizički neaktivni, sede li predugo na poslu, pred televizorom ili kompjuterom (više od sedam sati) i spavaju li previše (duže od devet sati).
Trideset posto odgovorilo ih je pozitivno na dva do tri postavljena pitanja. Nakon šest godina objavljen je podatak da je 16.000 ispitanika umrlo. Ustanovljeno je da je verojatnoća od preuranjene smrti kod osoba koje se nisu bavile fizičkom aktivnošću 1.6 puta veća nego kod fizički aktivnih.
Studija je pokazala da je kombinacija telesne neaktivnosti, “sedelačkog” načina života i spavanja dužeg od devet sati bila povezana sa smrtnošću većine istraživača u jednakoj meri kao kombinacija pušenja i konzumiranja velike količine alkohola.
Pušenje je naopasniji od svih rizika navedenih na listi, a voditeljka studije kazala je da unošenje više od 14 alkoholnih pića nedeljno ne vodi u rizik od preuranjene smrti, ali da se u kombinaciji izgledi za to utrostručuju, a ako osoba uz to previše (ili premalo) spava, rizik od prevremene smrti povećava se za pet puta, prenosi kurir.
