Vakaresaseja Kuvabara, koji je i sam bio oženjen i imao decu, izrežirao je slučajan susret s Isohatom u supermarketu. Tvrdio je da je samac zaposlen u IT sektoru, u čemu mu je njegov štreberski izgled sa naočarima verovatno posebno pomogao. Njih dvoje su ušli u aferu, koja je na kraju dovela do prave veze.
Za to vreme, Kuvabarin kolega ih je slikao u hotelu za ljubavnike, a Isohata je iskoristio te fotografije kao dokaz prilikom razvoda.
Takvi dokazi su u Japanu neophodni kada se traži razvod.
Kad je Isohata saznala za prevaru, besno je pokušala da raskine vezu sa Kuvabarom. Nespreman da je pusti, on ju je udavio parčetom uzice. Naredne godine je osuđen na 15 godina zatvora.
Udarac za profesiju
Profesija vakaresaseje doživela je ozbiljan udarac nakon ubistva Isohate. Tragedija je dovela do reformi u profesiji, uključujući zahtev da privatne agencije imaju dozvolu za rad. Jusuke Močizuki, agent „prodavnice za raskid” pod nazivom Prva grupa, kao neke od posledica navodi zabranu onlajn oglašavanja usluga vakaresaseja i veću podozrivost javnosti, što je agentima otežalo poslovanje.
Međutim, deceniju nakon ubistva Rie Isohate, onlajn oglasi su ponovo dozvoljeni i čini se da posao opet cveta, uprkos visokim cenama i kontroverzama koje ga prate.
Privlačnost vakaresaseja
Ova profesija i dalje opstaje u maloj tržišnoj niši. Jedno istraživanje pokazalo je da se na internetu reklamira oko 270 agencija koje nude usluge vakaserseja. Mnoge su vezane za privatne detektivske agencije, slične privatnim istražiteljima u drugim zemljama (koje takođe mogu da se upletu u rasturanje veza).
„Usluge vakaresaseja su poprilično skupe”, priznaje Močizuku, tako da su njihovi klijenti obično dobrostojeći.
Močizuku, bivši muzičar koji je pretvorio životno interesovanje za detektivski posao u karijeru, kaže da može da naplati čak 3.800 dolara za relativno prost slučaj u kom poseduje obilje informacija o aktivnostima mete, ali čak i više ukoliko je meta samac.
Naknada može da ide i do 190.000 američkih dolara ukoliko je klijent političar ili slavna ličnost, što zahteva najveći stepen tajnosti. Iako Močizuki tvrdi da njegova firma ima visoku stopu uspešnosti, konsultantska firma koja pruža savete u ovoj oblasti ističe da potencijalni klijenti treba da budu skeptični prema takvim tvrdnjama i spremni na mogući neuspeh.
Opstajanje profesije vakaresaseja sugeriše da su novac i prevara upleteni u odnose mnogo češće nego što su ljudi toga svesni.
Londonska spisateljica Stefani Skot okvirno je zasnovala svoj novi roman „Ono što je ostalo od mene je tvoje” na slučaju Isohata. Ona je za svoju knjigu sprovela tako temeljno istraživanje da je primljena u Britansko-japansko udruženja pravnika kao vanredna članica.
Pristanak na razvod
Skot kaže da angažovanje vakaresaseja pomaže „da se izbegne konfrontacija”.
„To je način da se kratkoročno reši teška situacija bez konflikta. A vaša žena će biti mnogo otvorenija da pristane na razvod ukoliko je zaljubljena u nekoga i želi da pođe dalje. Stoga je ovo posebno korisno kad jedan supružnik ne pristaje na razvod, što samo komplikuje postupak.”
Međutim, većina Močizukijevih klijenata ne želi razvod od partnera, već pokušavaju da stave tačku na partnerovu prevaru. On objašnjava kako izgleda jedan tipičan slučaj.
Tačka na partnersku prevaru
Recimo da Aja veruje da ju je njen muž Bungo prevario. Onda se obrati vakaresaseji Čikahideu.
Čikahide otvara istragu: pregleda sav materijal koji mu je Aja dostavila, prati Bunga u stopu, češlja njegove onlajn profile i poruke i prikuplja informacije o njegovim prijateljima i navikama. Fotografiše ga i ustanovljava da on definitivno vara ženu.
Bungo posvećeno odlazi u teretane u Kagošimi, tako da Čikahide šalje kolegu agenta Daisukea, koji ima kagošimanski akcenat, da ostvari kontakt s njim.
Daisuke počinje da se pojavljuje u teretani koju posećuje Bungo, neobavezno započinje razgovor. Njih dvojica se sprijateljuju. Daisuke zna mnogo o Bungu zahvaljujući Čikahideovom istraživanju, pa lako pokreće teme koje će zanimati Bunga i čini da izgleda kao da njih dvojica imaju mnogo toga zajedničkog.
Na kraju, uspeva da otkrije nešto više od Bungovoj devojci Emi.
Daisuke sada u priču uvodi agenticu Fumiku. Kao i Daisuke i njegov prijatelj iz teretane Bungo, Fumika ostvaruje prijateljstvo sa Emi i saznaje mnogo o njoj, uključujući šta ona najviše voli u vezi i kako izgleda njen idealan muškarac.
Fumika na kraju organizuje grupnu večeru sa svojom metom Emi i još nekoliko agenata. Jedan od njih je drugi muški agent Goro.
Goro je pripremljen uz pomoć svih informacija o tome šta Emi voli ili ne voli i pretvara da je neko ko izgleda kao Emina srodna duša. Goro zavodi Emi (iako agent iz stvarnog života Močizuku posebno ističe da agenti ne spavaju sa metama, kako bi se izbeglo kršenje zakona o prostituciji).
Pošto je sada zaljubljena u drugog muškarca, Emi raskida sa Bungom. Slučaj se smatra uspešnim (mada klijent može da se vrati ukoliko se ova afera ponovi ili započne neka nova). Goro se vremenom sve više povlači, nikad ne otkrivajući da je agent.
Sa četiri agenta potrebna za sve ovo i oko četiri meseca dok se afera ne okonča, to je zahtevna operacija.
„Morate vrlo dobro da poznajete japanske zakone”, kaže Močizuki, uključujući one koji se tiču braka, razvoda i granica koje ne smeju da se pređu (kao što su provaljivanje u kuću i iznošenje pretnji).
Možda postoje vakaresaseje koje rade bez dozvole i iz senke, ali on pretpostavlja da takve firme obično odrade samo jedan posao i potom brzo nestanu.
Unajmljivanje vakaserseje za neke je način da se okončaju vezu bez konfrontacije
Japansko tržište usluga oko veza
Iako su neke karakteristike profesije vakaresaseja karakteristične za Japan, Skot kaže da slične usluge postoje širom sveta.
To su u manjoj meri formalizovani aranžmani, a takođe i sastavni deo posla privatnog detektiva. Skot upozorava da „zapadnjaci često senzacionalizuju ovaj posao”.
„Zapad ima običaj da Japan predstavlja kao nekakvu egzotiku”, dodaje.
Teško je do kraja razumeti ljude koji se nađu na meti uticaja vakaserseja zato što, prema rečima Skot, „oni ne žele da ih povezuju sa vakasersejama, a kamoli da ispadnu njihove žrtve”. Posao vakaserseja ima veoma lošu reputaciju.
Kako kaže televizijska i radijska producentkinja Mai Nišijama: „U Japanu postoji tržište za sve.”
To uključuje čitav dijapazon usluga za veze kao što je iznajmljivanje lažnih članova porodice i dodatne usluge koje nude firme za vakaresaseje, kao što je pomoć pri ljubavnom pomirenju, odvajanje deteta od neodgovarajućeg partnera ili sprečavanje osvetničke pornografije.
Agenti mogu da se unajme i da sakupe dokaze koji će pomoći da oštećeni supružnik dobije utešnu sumu, što je praktično odšteta za prekid veze.
Iako Međunarodna advokatska kancelarija Jamagami nije radila sa vakaresasejama, advokat Šogo Jamagami ističe da neki njihovi klijenti sarađuju sa privatnim detektivima kako bi sakupili dokaze o preljubi.
Sistem utešne isplate znači da angažovanje vakaresaseje može da ispadne korisno ne samo u emotivnom smislu, već i u finansijskom.
Malo je verovatno da će se zakoni o razvodu, društvene norme u vezi sa preljubom i poteškoće sa konfrontacijom radikalno promeniti u skorijoj budućnosti, što znači da će usluge agenata kao što su Močizuku ostati na ceni, prenosi BBC.
„To je veoma zanimljiv posao”, kaže on i ističe da mu je pružio iscrpan uvid u to kako ljudi ponekad preteruju, lažu i tumače određene stvari.
„Vrlo je zanimljivo otkrivati šta sve ljudi nose u sebi”, zaključuje.
Ovaj članak je nastao uz svesrdnu pomoć Mai Nišijama i Rie Amano.
