Biohemičarka Sanja Vujčić rešava goruće dileme o ovoj vakcini u svom tekstu na blogu Biohemijski kutak, koji prenosimo u celosti:
“Razumljiv je ljudski strah od odabira “pogrešne” vakcine, jer odabir pomalo podseća na kupovinu novog mobilnog telefona. Nabrojano nekoliko modela i date specifikacije, od kojih prosečan korisnik većinu ni ne razume. Uporno, kao da promiče činjenica da NEMA POGREŠNE VAKCINE – najvažnije je da se što veći broj ljudi, posebno najugroženijih, vakciniše što pre, a mnogo je manje bitno koju od ponuđenih vakcina ćete primiti, jer su sve vakcine od ponuđenih bezbedne i efikasne. Ova dilema uopšte ne treba da zamara ljude.Tu konfuziju pokušavaju da zloupotrebe raznorazni teoretičari zavera, šireći uporno dezinformacije i neproverene izjave, koje za cilj imaju da odvrate čoveka od toga da se vakciniše, izmišljajući neselektivne nebuloze poput smrtnih ishoda. Poslednja u nizu takvih manipulacija je širenje laži da je doktor iz KBC “Zvezdara” preminuo nakon vakcinacije i kako “to svi znaju”, zbog čega je čovek morao da obaveštava svoje poznanike da je živ, a snošenje odgovornosti za ovakvo širenje laži ostaje upitno.
No, takve ćemo ostaviti po strani. S obzirom na veliki broj kineskih vakcina koji je uvezen, ovaj tekst biće posvećen odgovorima na neka od najčešćih pitanja, dilema i zabluda koje se šire o Sinopharm-ovoj vakcini, ali i razjašnjavanju nekih izraza koji se stalno koriste, a nisu deo svakodnevnog jezika, tj. imaju svoje značenje u nauci.
1. Zašto bih se vakcinisao, kada je efikasnost kineske vakcine samo 50%? [LAŽ]
– Najpre, kineska vakcina nije jedan pojam. Reč je o dve različite vakcine, dva različita proizvođača, samo je osnovni princip isti – inaktiviran koronavirus – CoronaVac (Sinovac Bitech) i BBIBP-CorV (Sinopharm). Zbunjujući podaci koji su se pojavili o niskoj efikasnosti od 50,4% se odnose isključivo na CoronaVac vakcinu, međutim, jedina dostupna kineska vakcina u Srbiji je Sinopharm, čija je efikasnost na osnovu temeljne analize III faze kliničkih ispitivanja 86%, prema ispitivanju koje je sprovelo nacionalno regulatorno telo Bahreina i Ujedinjenih Arapskih Emirata, što je visoka efikasnost.
Još jedna vrlo važna stvar je da je efikasnost 86% kada govorimo o oboljevanju tj. inficiranju koronavirusom, međutim, efikasnost vakcine je 100% protiv teškog, kao i umereno-teškog oblika bolesti!
2. Bezbednost vakcine će se tek pokazati [LAŽ]
Bezbednost svih vakcina je pokazana, nijedna vakcina ne može da se usvoji ukoliko nije bezbedna. Od početka se znalo da će vakcine biti imunogene (pokretaće imuni odgovor) i bezbedne (ali se to naravno mora i dokazati), dilema je bila samo u kojoj meri će biti efikasne, a SZO je postavila kriterijum da vakcina mora biti efikasna najmanje 50%! Neželjene reakcije su izuzetno retke i karakteristične za bilo koju vakcinu – bol na mestu uboda, a temperatura se javlja čak i ređe nego kod drugih dostupnih vakcina. Taj tačan procenat pojave neželjenih reakcija će se minimalno promeniti s povećanjem statističkog uzorka, tj. broja ljudi koji prime vakcinu. Efikasnost vakcine je takođe pokazana, a efektivnost ćemo znati za par godina precizno, jer je jedino tada moguće znati – to ne znači da ćemo znati da li je efikasna, jer već znamo da jeste, nego koliko tačno procenata efektivnost iznosi. Efikasnost efektivnost? U čemu je razlika?
3. Na jednom sajtu sam pročitao da je efikasnost vakcine 75%, a procenjena efektivnost 81% Kako da znam ko laže? (Ove brojke nisu stvarni podaci, navedeni su samo za ilustraciju).
Niko, jer efikasnost i efektivnost vakcine nisu isto, a veoma često se mešaju i pogrešno interpretiraju.
– Efikasnost vakcine predstavlja % smanjenja incidencije (učestalosti) bolesti u vakcinisanoj u odnosu na nevakcinisanu grupu (tzv. kontrola), pokazana na osnovu studije koja mora biti dizajnirana na adekvatan način, idealno RCT (randomizovana-kontrolisana studija). Bolest se utvrđuje odgovarajućom laboratorijskom dijagnostikom, a različite populacije ljudi moraju biti jednako distribuirane (raspodeljene) i u kontrolnoj grupi i u grupi koja prima vakcinu – npr. broj mladih, starih, medicinskog osoblja i sl. Na taj način se najbolje kontroliše mogućnost da na ishod zaražavanja ne utiče verovatnoća češćeg dolaska u kontakt sa virusom.
– Efektivnost vakcine je sposobnost vakcine da prevenira (spreči) neželjene ishode u realnim okolnostima. Ta vrednost se ne predviđa, a moguće je dobiti precizan podatak tek na osnovu godina sakupljanja podataka, tj. nakon IV faze. Na osnovu efikasnosti se predviđa efektivnost, ali se zbog brojnih faktora ne može očekivati da bude isti (npr. u slučaju ove vakcine sve osobe koje se zaraze nakon prve doze vakcine jer još uvek nisu razvile imunitet doprineće smanjenju efektivnosti).
Kako je nastao problem sa SinoVac-ovom vakcinom (onom što nije dostupna kod nas)? Objašnjenje kompanije je da je u istraživanju koje je sprovedeno u Brazilu efikasnost znatno niža, jer su veliki broj učesnika činili medicinski radnici, koji su izloženi visokoj koncentraciji virusa, obično i najinfektivnijim sojevima.
4. Koja su neželjena dejstva Sinopharm vakcine? Imam li razloga za strah?
– Jedino pitanje koje je za naučnike misterija i koje će vreme pokazati jeste koliko imunitet traje. Međutim, još jednom da naglasimo, nijedna vakcina nije upitne bezbednosti. Kao i svaka druga vakcina odobrena i ova vakcina je bezbedna, što znači da će samo u jako malom broju slučajeva doći do ispoljavanja neželjenih dejstava i to uglavnom bol na mestu uboda, prolazno povećanje temperature, crvenilo.
5. Mogu li nakon vakcinisanja da dobijem “koronu”?
– Ovo važi za sve vakcine. Važno je imati na umu da ne štiti vakcina od oboljevanja u budućnosti već antitela i T-ćelije koje će se razviti kao posledica vakcinacije. Ono što je bitno, jeste da je za imuni odgovor potrebno vreme, te da se osoba smatra zaštićenom samo posle kompletne imunizacije, odnosno primljenih svih doza. Svako izlaganje virusu pre toga je opasno. Nakon što osoba razvije imunitet, ne može da počne da se ponaša kao da je imuna u potpunosti dok koncentracija virusa ne opadne značajno na svim mestima čestog kretanja (tj. dok se ne proglasi završetak i pandemije i epidemije), jer uvek postoji verovatnoća da je baš ona u onih 14%.
6. Ako imunitet traje šest meseci vredi li da se vakcinišem?
– Naravno. Vakcinacija znači prekid pandemije, pa potom i epidemijskog lanca širenja virusa. Studije koje se sprovode pratiće kada je potrebna revakcinacija, odnosno period na koji je potrebno “obnoviti imunitet”.
7. Radije ću preležati koronu, ako mi je dostupna samo kineska vakcina
– Ovo je potpuno pogrešan i opasan način razmišljanja. Bajka o “običnom gripu” odavno je bajka. U velikoj, nedavno objavljenoj studiji na 47 780 ispitanika pokazano je da su dugoročne posledice kovida-19 strašne, daleko gore nego što smo se svi nadali. Sekundarna oštećenja srca, bubrega, jetre, bez jasne logike i česti smrtni ishodi (za teoretičare zavere, nijedan od tih ishoda ne vodi se kao smrtan ishod od kovida-19 – pogledati referencu). Mnogim pacijentima, nakon izlaska iz bolnice, vrlo brzo je bila potrebna bolnička nega ili pomoć lekara ponovo, zbog sekundarnog oštećenja različitih organa (studija je linkovana).
Preležavanjem virusa izlažete sebe takvom riziku. Verovatnoća teškog neželjenog efekta (anafilakse), (koja je u 75% slučajeva uspešno tretirana tokom 15 minuta od primene vakcine) na vakcinu je 5000 puta manja nego da umrete od posledica kovida u Srbiji. Teža reakcija na vakcinu (anafilaksa) desila se kod 0,00001% ljudi nakon primene prve doze Pfizer-ove vakcine (te podatke navodim, jer su nam trenutno dostupni), dok je smrtnost od kovida 3% u svetu, a 1% kod nas (3810 ljudi je preminulo od 377 445 prijavljenih slučajeva).
Ostalo je da studije utvrde koliko puta jači imunski odgovor se razvije vakcinacijom nego preležavanjem najteže forme bolesti (koja stvara veću količinu antitela u odnosu na blažu formu, ali ostavlja i najteže posledice na dugoročno zdravlje). Zašto je ovo nemoguće znati odmah? Zato što je potreban što veći statistički uzorak, odnosno što veći broj ljudi treba da da primi vakcinu i da prođe vreme da se imunitet razvije. Nauka barata činjenicama, a ne nagađanjima, zato je potrebno da prođe vreme da se ti potrebni podaci prikupe. Izrael je vakcinisao najveći broj ljudi do sada i, osim što im se ništa nažao nije dogodilo, stekli su uslove da ispitaju ovako nešto. Prema rezultatima jedne studije do 6-20x je jači imuni odgovor osoba koje su primile vakcinu u odnosu na one koje se nisu vakcinisale, a preležale su neki od oblika kovida-19,piše Kurir
8. Poslednje pitanje – koju bih ja vakcinu primila?
Ukoliko bih zaista mogla da biram, to bi bio Pfizer, zbog najveće efikasnosti. Koju nameravam da primim? Pfizer ili kinesku (Sinopharm)? Svejedno. Bitno mi je da se vakcinišem što pre, zato sam označila obe vakcine.
