Drugim rIečima, varanje nije uvijek krivac zašto se veza poslije toga raspadne, nekad je varanje posljedica već raspale veze. Neki ljudi će osuditi samo onoga ko je počinio preljubu, a niko se neće zapitati šta ga je navelo na to.
“Ja sam svjesna da sam ja razlog zašto me je muž varao. Bili smo u skladnom braku punih 13 godina. Sve je nekako išlo glatko i odlično smo se snalazili u svojoj zajednici. Problemi su počeli kada sam dobila otkaz; firma je bankrotirala i svi smo poslati kući.
Polovinu svog života sam provela u toj firmi i otkaz mi je teško pao. Narednih mjeseci pokušavala sam pronaći novi posao, a sa platom mog supruga jedva da smo imali i za osnovne stvari. Pokušavali smo ostati smireni i optimistični, ali stres me je počeo obuzimati
Postala sam histerična i neurotična, imala sam osjećaj da smo osuđeni na propast. Moj muž je takođe tražio način da me zaposli ali bezuspješno. Bio je obazriv prema meni i činio sve da se smirim, ali stres je prevladao sve nivoe mog života i svakodnevnice.
Sve manje vremena je provodio kod kuće, a sve više vani sa prijateljima. Nisam ga mogla kriviti, bila sam nepodnošljiva i jako loše društvo. Moj stres ga je naveo da pije i utapa svoje probleme u flašama viskija, a to ga je na kraju oteralo i u krevet nepoznate žene.
Ubrzo me je “obradovao” sa tom vješću. Rekao mi je da sjednem i da moramo popričati. Priznao mi je sve, pokajao se i zamolio za oproštaj. Naravno, bila sam bijesna i krivila sam ga za sve. Dugo mi je trebalo da shvatim da sam ja glavni krivac što me je prevario.
Krenuli smo na terapije kod bračnog savjetnika i uspjeli pronaći način da izgladimo sve probleme. Sada živimo ponovo u skladu, ali da me ne shvatite pogrešno – nikada stvari više neće biti kao prije. Ta prevara će ostati uvijek urezana u našim mislima da nas proganja, i s vremena na vrijeme ubacuje crva sumnje.!
Da li zaista postoji “opravdan razlog” za preljubu, i da li postoji adekvatno obrazloženje kojim bismo uspjeli da opravdamo ovakav potez partnera ili je u pitanju preuzimanje krivice?
