– Počela sam da idem na hemoterapiju. Ona me čini slabom, pa ne mogu mnogo da hodam. Odlazim samo do banke i Onkološke bolnice, i to u kolicima. Nigde više ne izlazim jer mi je sve baš naporno. Osećam se kao da sam u zatvoru – žali se Marina Tucaković.
Otkako je saznala da ima rak, probala je različite lekove, tražila je spas svuda.
– Do sada sam sve i svašta uzimala. Verujem da svaki organizam drugačije reaguje na lekove i to je normalno. Prethodne terapije nisu urodile plodom, zato sam počela novi ciklus hemoterapija. Iskreno, ja sam se dobro osećala pre nego što sam krenula na to, ali mi rezultati nisu bili dobri. Pre nekoliko dana su mi uradili skener i malo je bolji od prethodnog. Moram da nastavim dalje da se borim. Ne znam još koliko dugo će trajati ova bitka i to me muči. Ali ja svakako ne odustajem i borim se jer sam jaka žena.
Marina kaže da ni u najtežim danima ne odustaje od pisanja stihova.
– Potpuno sam izmrcvarena, ali pišem. Ne odustajem od posla. Radim pesme, ali slabo ima melodija.
Zbog pandemije koronavirusa Marina se ne viđa sa svojim brojnim prijateljima sa estrade, već se čuju telefonom.
– Trudim se da se ni sa kim ne družim zbog korone. Razgovaramo samo preko telefona. Smučila mi se korona, a i moja bolest… Vakcinu ne smem da primim dok sam pod terapijama i zato se nerviram. Moj Futa je imao koronu ali, hvala Bogu, ja nisam. Nas dvoje smo u istom stanu i pravo je čudo i sreća što se nisam zarazila.
Tucakovićeva priznaje da, bez obzira na to što je jaka, umeju da je slome depresivne misli.
– Ma život je borba i borim se sama sa sobom. Ovo vreme je depresivno, ljudi su depresivni, sve je stalo, ali nadam se da će preko leta da se vrati sve u normalu, pa i ja. Samo da prođe ova muka zvana korona – zaključuje Marina za “Informer”.
