“Očigledno nefunkcionisanje institucija govori o tome da ne postoji država. Krizna grupa, kada je svojevremeno pisala o BiH, navela je da je BiH veoma rovita, te da je sasvim dovoljno da Srbi izađu iz zajedničkih institucija, da to urade i Hrvati i BiH više nema”, rekao je Dodik na konferenciji za novinare u Banjaluci.
Prema njegovim riječima, Hrvati su zbog svog položaja veoma blizu opšteg izlaska iz institucija BiH.
“Oni se još uzdaju u dogovor o Izbornom zakonu BiH, ali ukoliko se to ne desi situacija je takva da BiH traži opšti dogovor kako iz ovog izaći. Opšti dogovor podrazumijeva da nema visokog predstavnika i nema stranih sudija Ustavnog suda BiH”, naglasio je Dodik.
Ako nema toga, tvrdi Dodik, jednog dana će neko staviti tačku i reći da je ovo završeno.
Dodik je ponovio da je Republika Srpska za mir, nije za sukobe.
“Mi smo za političko rješenje koje može da bude dvojako, ili ćemo se dogovoriti ili se nećemo dogovoriti i onda BiH nema. BiH nije ničija prćija i niko ne može u ime nje da govori. Ako ne govorim ja, zajedno sa partnerima u Predsjedništvu BiH, onda nema BiH”, poručio je Dodik.
Dodik je rekao da su politički predstavnici Bošnjaka, prihvatajući Šmita koji se lažno predstavlja kao visoki predstavnik, pokazali svoje podaništvo strancima.
“Šta tu nije tačno? Mi Srbi nismo podanici, mi prihvatamo legitimitet, a on podrazumijeva Savjet bezbjednosti. To je razlika između nas, ali i pored te sve razlike, spremni smo da razgovaramo o svim otvorenim pitanjima u BiH. Ovo se neće riješiti samo jednom stvari, mora da bude na stolu sve i da se dogovorimo kako ići dalje”, smatra Dodik.
Dodik je kategoričan da neizabrani stranac nije imao pravo da nametne zakon o zabrani negiranja genocida, da se taj zakon ne može smatrati legitimnim i legalnim.
“To je podvala i blef međunarodne zajednice. Sve što je nametnuo visoki predstavnik je mimo međunarodnog prava i taj problem mora da bude riješen”, istakao je Dodik.
Dodik je naveo da se ne može prihvatiti da neko dođe u BiH i da mimo Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma bilo šta radi, dodajući da je visoki predstavnik to radio masovno.
“Ranije je imao ozbiljnu podršku međunarodnog faktora, kojem je bilo teško suprotstavljati se, ali mi ćemo se sada suprotstavljati posljedicama onoga što je radio visoki predstavnik, uz saznanje da danas BiH nema visokog predstavnika, jer on nije imenovan. Postoji neki samozvani kojeg podržavaju neki u BiH, pire mu u leđa, daju mu neku snagu”, rekao je Dodik.
Dodik je dodao da što se tiče Republike Srpske, potpisnice Aneksa 10, visoki predstavnik ne postoji.
“Nije izabran u skladu sa predviđenom procedurom, nije ga imenovao Savjet bezbjednosti i on nema nikakve ingerencije. Ako njega slučajno imenuje NJemačka ili EU kao svog izaslanika ili grupa zemalja kao svog predstavnika, ja ću s njim razgovarati. U svakoj drugoj varijanti mogu negdje slučajno da ga sretnem i da ga pitam zašto nije ispunio obećanje koje nam je dao kao savezni ministar poljoprivrede NJemačke”, napomenuo je Dodik.
Prema njegovim riječima, međunarodno pravo kaže da je visoki predstavnik zadužen da koordinira, a ne da nameće izvršne odluke, te da su bonska ovlašćenja podvala, što su rekli i učesnici Bonske konferencije.
“Ako je visoki predstavnik tumač Dejtonskog sporazuma, šta je sve ovo? Mi smo morali da sve to trpimo. Razumijem i predstavnike vlasti u Srpskoj iz nekog ranijeg vremena, i ono što smo čak i mi nekad uradili, zbog čega se ne osjećam baš najbolje. Ali, to je bila konstelacija u kojoj je ovdje bila masovna vojna intervencija, politički pritisak i finansijska operacija koju su oni ovdje nametali, radili šta su htjeli, ali to je vrijeme prošlo”, rekao je Dodik.
On je ponovio da je BiH u ozbiljnoj sistemskoj krizi, te da ne može iz ovoga izaći ukoliko se ne postigne dogovor dva entiteta i tri naroda.
“Nikakvo međunarodno posredovanje u ovom pogledu ne može pomoći. Mogu koordinirati, eventualno, iako sam ja protiv toga, ali sam spreman da sjednem sa drugim predstavnicima konstitutivnih naroda i da pričamo o otvorenim pitanjima”, poručuje Dodik, piše “Crna-hronika“.
