Policija proverava podatak da je Goran jednom poslovnom partneru pozajmio 100.000 evra, uz kamatu 30 odsto, koju on nije mogao da mu vrati, pa se odlučio na ubistvo.
Policija je težište istrage na rasvetljavanju ubistva tročlane porodice Đokić usmerila ka dugu koji je jedan od Goranovih poslovnih partnera imao prema njemu. Reč je o pozajmici od oko 100.000 sa kamatom, koja je u startu iznosila 30 odsto. Ovaj dug je u međuvremenu narastao jer dužnik novac nije vraćao. Taj navodni dug, ali i još nekoliko manjih dugova drugih ljudi, isputuje se kao mogući motiv ovog monstruoznog zločina.
Ovako je izvor iz krugova bliskih istrazi opisao pravac kojim se na osnovu do sada prikupljenih podataka kreću istražni organi. Nezvanično se saznaje, da je policija došla do Goranovih zabeleški o dugovanjima pojedinih ljudi s imenima, datumima i iznosima pozajmljenog novca. Sada se i to klupko raspliće.
– Nekoliko ljudi čija imena su identifikovana iz zabeleški je iz Aleksinca, a nekoliko iz okolnih sela – navodi izvor. Problem s ovakvim pozajmicama je što onaj ko želi novac, osim što pristaje na kamatu čak do 30 odsto, mora da založi i neku imovinu. Ako ne vrati dug, tu imovinu koja je vrednija od iznosa pozajmljenog novca, kao što su kuće, automobili, preuzima poverilac.
Bivši šef specijalnog tima Službe državne bezbednosti Božidar Spasić podseća da u mnogim slučajevima poverioci stradaju baš od osoba kojima su dali pozajmicu na kamatu.
– Gotovo svako ko u Srbiji ima veću količinu novca isti ulaže u razne biznise, a mnogo njih i u zelenašenje. Neretko se dešava da kamataši stradaju od dužnika koji nemaju para da vrate dug, a, po svemu sudeći, u istoj situaciji našao se i Đokić. Najopasnije pozajmice su one koje se rade na reč. Ukoliko neko iz kriminalnog miljea zatraži novac od zelenaša, ni poverilac ni dužnik ne žele nikakav trag jer se zna da, ukoliko se dug ne vrati, to može ići na silu i dolazi i do ovakvih slučajeva, kao što je tragedija kod Aleksinca – tumači Spasić.
On navodi da policija mora imati strpljenja u raspetljavanju ovog slučaja.
– Policijska istraga u vezi sa slučajem porodice Đokić sigurno se vrši i u smeru serijskih brojeva novčanica koje su iz banke prošle kroz menjačnicu Đokića. Međutim, oni koji su ih ubili sigurno neće koristiti novac jedno vreme, već će ga držati u šteku i čekati da se cela situacija smiri. Svakako postoji mogućnost da se preko serijskih brojeva pronađe krivac – zaključuje Spasić.
Policija nastavlja istragu ovog zločina i svakodnevnim kontrolama na terenu. Prekjuče je nekoliko desetina policajaca opet obilazilo meštane Moravca, iz koga su 26. septembra pred ponoć Goran (57), Gordana (56) i njihova ćerka Lidija (25), posle posete Goranovoj majci, poslednji put krenuli pasatom za Aleksinac.
– Ispred naše porodične kuće policajci su zaustavili mog supruga i pitali ga koliko ima članova našeg domaćinstva i ko su. Kako sam posle čula od komšija, isto pitanje postavili su i njima. Verovatno prave spisak i popis da bi tačno znali ko i gde živi – rekla je meštanka ovog sela.
Podatak o nepoznatim ljudima koji su u vreme napada na Đokiće boravili u Moravcu ili prošli kroz selo značajan je za istragu. Pogotovo ako se zna da se najozbiljnije istražuje mogućnost da su dvojica, prema nekim podacima, plaćenika te noći tu došla da bi s lokalnim logističarem oteli Đokiće, ubili ih i potom spalili njihova tela i automobil.
Silu zamenili ugovori kod notara
Zelenašenje je u Srbiji evoluiralo od devedesetih godina prošlog veka.
– Od privatnih zatvora i nasilja nad žrtvama zelenaša od kriminalaca, koje je bilo sveopšte prisutno devedesetih, došli smo do toga da pojedinci svoja finansijska ulaganja danas više ne osiguravaju mišićima i pretnjama, već ugovorima koji su overeni kod notara i pomoću kojih žrtve zelenaša u kratkom roku ostaju ne samo bez novca već i bez celokupne imovine – objasnio je nedavno Nebojša Petković, nekadašnji šef odseka za suzbijanje opšteg kriminaliteta PU Niš.
Pretraživali i jame za navodnjavanje
Meštani su juče novinarima prepričali kako je prekjuče tekla policijska akcija u Moravcu.
– Pretraživali su i jame po njivama koje koristimo za navodnjavanje. Čuo sam da traže neko crveno vozilo, pričali su da je moguće da je spaljeno, pa ubačeno u neku od tih rupa i pokriveno. Nisu ništa našli iako su tu bili ceo dan – ispričao je jedan meštanin.
Njegov komšija dodaje da je policija išla od kuće do kuće.
– Bio sam kod tetke kad su me sreli, pitali su me da li živim tu, kad sam im rekao da sam u drugoj kući, pitali su da li su njihove kolege dolazile tamo. Tražili su brojeve telefona, lične karte… Mislim da greše što ubicu ovde traže, nisu naši meštani dovoljno sposobni da urade tako nešto. Mi nemamo ovde ratne veterane, ljude iskusne s oružjem, to ne može da uradi svako – kaže ovaj Moravčanin, prenosi srbijadanas.
