On je nakon toga otišao u pušionicu gde je krenuo da lomi sve ispred sebe. Zadrugari su se okupili oko njega i pokušavali da ga smire, ali im nije polazilo za rukom. Podesetimo Dejan je zamolio Dalilu da se ne ljubi sa Carem ispred njega, ali ona to nije ispoštovala.
Dragojević je krenuo da vrišti i da plače, a zadrugari su odmah poleteli za njim da ga smire i pruže mu podršku. On je seo na travu u dvorištu Bele kuće, i jecao iz sveg glasa.
– Fuj, fuj bre! – vikao je Dejan kada su ga odveli u pab.
– To nije tvoja sramota nego njena! Nisi ti ništa kriv – nastavljao je Mića.
– Mićo, umirem iznutra, raspada mi se organizam! Nemam snage, umoran sam – nastavljao je Dejan, prenosi Kurir
