Iako virus napada prvenstveno pluća, kovid-19 je sistemska bolest, napada sve organe. Srce je takođe na udaru, važno je poslušati savete lekara i u određenom periodu uzimati lekove na bazi acetilsalicilne kiseline, koji će vam pomoći da prevaziđete tegobe.
Prof. dr Predrag Mitrović, kardiolog Urgentnog centra Srbije, u razgovoru za „Blic“ objašnjava da se uzimanje acetilsalicilne kiseline preporučuje nakon preležane korone, bez obzira na to da li je klinička slika bila teža ili lakša.
– Preporučuje se acetilsalicilna kiselina jer ona sprečava replikovanje viursa u akutnoj fazi, kao i stvaranje tromba, odnosno bilo kakvu trombozu, ali i smanjuje upalne procese ukoliko postoje. Ovi lekovi su korisni u akutnoj fazi ali i u produženom lečenju jer sprečavaju stvaranje ponovnih trombova ili nakon preležane komplikacije korona virusa, kada su tromboze u pitanju. Nakon preležane korone savetuje se uzimanje ovih lekova, bez obzira na to da li je neko imao teži ili lakši oblik korone. Što se tiče perioda, prema nekim studijama savetuje se uzimati minimum 40 dana, po nekima tri meseca, a neke studije kažu čak i do šest meseci – kaže za „Blic“ profesor Mitrović.
Kako kardiolog objašnjava, godine nisu važne, svi koji znaju da nemaju neku kontraindikaciju na lek trebalo bi da uzimaju acetilsalicilnu kiselinu posle preležane korone.
– U principu starosna dob ne igra nikakvo ograničenje, postoji razlika u metabolizmu u odnosu na starost i u brzini stvaranja tromba, kao i u stepenu upalnog procesa. U svakom slučaju preporučuje se da uzimaju svi koji mogu i koji nemaju neke kontraindikacije – objašnjava lekar.
Korona napada sve organe
Ono što je do sada već poznato, virus prvenstveno napada pluća, a zatim i sve ostale organe.
– Sada znamo da virus ne napada samo pluća već sve naše organe i tako može doći i do nekih manjih upalnih procesa i u nervnom tkivu, i na srčanom mišiću. Dalje, može doći i do upale bubrega i jetre… Dakle, virus napada sve naše organe – objašnjava profesor Mitrović.
U zavisnosti od kliničke slike, kako objašnjava kardiolog, neke upale su izraženije, neke su slabije, neke od tih upala ne osećamo, za razliku od upale pluća, koja je očigledna i daje konkretne simptome.
– Postoje upale koje tinjaju, a mi ih ne osećamo, zato je jako bitno da posle preležane korone, bez obzira da li smo bili u kućnim uslovima, ili smo bili u bolnici, 40 dana mirujemo. Ne treba se zamarati, ne smemo imati neku preteranu fizičku aktivnost. Ukoliko se oseti umor, potrebno je odmah sesti, odmoriti, bez nekog forsiranja i želje da se brzo vratimo kondiciji koju smo imali pre infekcije, potrebno je vreme. Dakle, minimum se savetuje 40 dana posle preležane korone, pa i do tri meseca, mirovanje, kako ne bi buknule te sitne upale ako postoje – dodaje profesor Mitrović.
Poremećaj srčanog ritma
Kada je srce u pitanju, tokom korone i posle preležane bolesti, najčešće dolazi do poremećaja srčanog ritma, ali i do upalnih procesa. Kod poremećaja ritma može se dogoditi ubrzan srčani rad, tahikardija preskakanje srca…
– Kada se to javi, treba odmah da se jave lekaru, da se ustanovi o čemu se tačno radi. Drugo što može da se javi jeste upala srčanog mišića, miokarditis, zatim upala perikarda, srčane maramice, zato je potrebno voditi računa o svemu tome i javiti se lekaru na vreme. Posle preležane korone javlja se i malaksalost, međutim ako se pogorša stanje i srčani ritam, javite se odmah svom kardiologu kako biste dobili odgovarajuću terapiju – poručuje prof.dr Predrag Mitrović, kardiolog UCS, prenosi informer.
