Od ove nedelje lekari u Srbiji primenjuju trinaestu verziju protokola za lečenje pacijenata obolelih od koronavirusa, koji u terapiju svrstava i nove antivirusne lekove Molnupiravir i Pakslovid, tek odobrene od strane Američke agencije za lekove. Klinički farmakolog i profesor Medicinskog fakulteta u Nišu dr Srđan Pešić u razgovoru za Anadolu Agency (AA) govorio je zašto se ovi lekovi smatraju iskorakom u lečenju, ali i tome zašto misli da je Srbija ipak požurila sa nabavkom jednog od njih.
Posle Pakslovida kompanije Pfizer, čije se prve količine u Srbiji očekuju u januaru, Američka agencija za hranu i lekove u četvrtak je odobrila i Molnupiravir kompanije Merck, koji je u ovu državu pristigao još sredinom decembra.
Ovi lekovi se smatraju revolucionarnim potezom u lečenju koronavirusa jer su prvi koji su napravljeni isključivo za njegovo lečenje.
“Ove dve godine praktično nemamo nijedan lek koji je napravljen ili sintetisan samo za lečenje COVID-a 19. Do sada smo se služili metodom takozvanog repozicioniranja, odnosno koristili smo neke stare lekove, koji su antivirusni ili antiinflamantarni, i pokušavali da vidimo da li oni mogu da deluju protiv ovog virusa“, govori doktor Pešić.
Molnupiravir, koji je javnosti predstavljen nešto ranije od Pakslovida nazvan je “game changer“, uz očekivanje stručnjaka da će značajno doprineti učinkovitosti lečenja.
“Početkom novembra američka kompanija Merck je objavila da je kreirala, istražila i na osnovu preliminarnih rezultata britanskim regulatornim telima predala dokumentaciju za registraciju prvog leka koji je napravljan samo za lečenje koronavirusa“, govori doktor Pešić.
Usledili su slični potezi Pfizera.
“Ubrzo je kompanija Pfizer objavila da je takođe sintetisala, istražila i uvela u treću fazu kliničkih istraživanja svoj novi antivirusni lek Pakslovid. To je kombinacija dva antivirusna leka, jednog potpuno novog, kreiranog samo za lečenje COVID-a 19 i jednog starog“, priča farmakolog.
Oba leka bi trebalo dati u prvih pet dana terapije, a namenjeni su nevakcinisanim, zaraženim i visokorizičnim pacijentima kod kojih bi verovatno došlo do težeg oblika bolesti ili smrti. Biće dostupni isključivo uz lekarski recept.
“Jedan od uslova koji treba ispuniti da bi neko dobio ovaj lek je da pripada rizičnoj grupi – da je gojazan, stariji od 60 godina, da ima kardio-vaskularna oboljenja, šećernu bolest, bubrežnu bolest ili neku drugu pridruženu bolest koja ga čini rizičnim“, objašnjava Pešić.
Prednost ovih lekova je to što su u tabletama ili kapsulama, pa je terapija moguća kod kuće. Farmakolog objašnjava kako oni funkcionišu.
“Naše ćelije predstavljaju neku vrstu fabrike gde se virusi SARS-CoV-2 razmožavaju. Kada uđu u naše ćelije, koriste i naš genetski materijal, neke naše enzime i proteine. Molnupiravir menja jedan protein u našem genomu koji onda dovodi do toga da se virus, kada koristi taj protein, pogrešno prepisuje i pogrešno razmnožava, tako da nema više širenja kroz naše telo. Pakslovid deluje tako što inhibira jedan jako važan enzim koji je neophodan u toj replikaciji“, pojašnjaca Pešić.
Procedura za dobijanje dozvola za korišćenje za oba ova leka bila je započeta već nakon preliminarnih rezultata ispitivanja. Dok je procenat efikasnosti za Pakslovid do kraja studije porastao, za Molnupiravir je značajno opao. Inače, u Srbiju je već stiglo 11.500 od najavljene količine od 50.000 kutija Molnupiravira, a predsednik Aleksandar Vučić se odmah po uvozu leka obratio javnosti videom u kom je zamolio lekare da koriste taj lek uz pohvalu da su ga u Evropi nabavile još jedino Danska, Slovenija i Litvanija.
Pešić smatra da je Srbija požurila time što je naručila i uvezla Molnupiravir, čija jedna kutija, prema informaciji proizvođača, košta 700 dolara.
“Prva registracija odobrena u Velikoj Britaniji data je na osnovu preliminarnih rezultata treće faze, da Molnupiravir kod polovine pacijenata može da spreči hospitalizaciju, dakle teške oblike bolesti i smrt. Do kraja studije ispostavilo se da je reč o nešto jedva preko 30 procenata efikasnosti. Vidite, u farmakologiji uvek treba sačekati kraj kliničke studije, čak i u ovim situacijama kada se trkamo sa virusom“, govori Pešić.
Dodaje da više očekuje od drugog leka.
“Pakslovid je takođe na osnovu preliminiranih rezultata predao dokumentaciju. Ali njegova efikasnost je bila oko 70 do 75 procenata, da bi do kraja studije porasla na preko 85, skoro 88 procenata“, kaže Pešić.
Ističe da je dobro to što oba ova leka deluju na različite sojeve virusa jer su kreirani tako da tip ne utiče na učinkovitost.
Efikasnim protiv različitih sojeva koronavirusa, pa i omikrona čije je prisustvo u četvrtak zvanično potvrđeno u Srbiji, pokazale su se i vakcine.
“Reći ću još sto puta – nema čarobnog leka, ni čarobnog štapića. Ovim pokušavamo da spasimo ljude koji nisu vakcinisani, a koji obole. Ali jedino preventivno sredstvo, jedino sredstvo koje će smanjiti broj obolelih, smrtnost i hospitalizaciju, naravno, jesu vakcine“, naglašava Pešić.
U Srbiji je protiv koronavirusa vakcinisano oko 60 odsto punoletnih građana, odnosno oko 40 odsto ukupnog stanovništva.
Evropska agencija za lekove još nije zvanično odobrila korišćenje Pakslovida i Molnupiravira, ali je izdala savete za njihovu upotrebu da bi, kako piše u njenom saopštenju, “podržala države koje se odluče na hitnu upotrebu u uslovima rastuće stope infekcije i smrti od COVID-a 19 širom Evrope”.
