kaže za Radio Slobodna Evropa Edvard P. Džozef (Edward P. Joseph), predavač na vašingtonskom Univerzitetu Džons Hopkins i bivši zamenik šefa misije OEBS-a na Kosovu.
“Možemo očekivati izvesno zatišje neko vreme, sve dok Aleksandar Vučić ne zaključi da mu je opet potrebna kriza na Kosovu. On pre svega želi da sačuva polugu koju ima nad Kosovom, jer to održava njegovu moć”, kaže Džozef dodajući da sve dok se to ne shvati, neće biti progresa za Kosovo, samu Srbiju i njenu demokratiju i ceo region.
“Te barikade, koje su na sreću uklonjene, samo su metafora, jer postoje ‘gigantske barikade’ između Srbije i Kosova. Tu su i ‘barikade’ u odnosima Srbije i Evropske Unije (EU). Istovremeno, te ‘barikade’ služe kao ‘most’ između Srbije i Rusije”, ističe Džozef.
On smatra da postoje načini da se uklone te barikade, ali da SAD i EU ne žele da razmotre te opcije i da podležu manipulaciji predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Nakon devetnaest dana blokade infrastrukturnih pravaca, grupe Srba sa severa Kosova uklonili su barikade, podignute nakon hapšenja jednog od bišvih kosovskih policajaca srpske nacinalnosti Dejana Pantića.
Zahtevima Srba se izašlo u susret, uključujući i onom o oslobađanju Pantića, osumnjičenog za učešće u napadu na Centralnu izbornu komisiju Kosova, koji je iz pritvora prebačen u kućni pritvor.
Vladavina prava ključni problem na severu Kosova
RSE: Šta se može očekivati u narednim danima i mesecima?
Džozef: Ove barikade se uklanjaju na način da se veoma lako mogu ponovo postaviti. Dakle, ovo nije dobro rešenje. To je još jedan dokaz kako Aleksandar Vučić manipuliše sa SAD-om i EU koristeći polugu moći koju Srbija ima nad Kosovom.
Vučić tvrdi da je ostvario pobedu oslobađanjem policajca Dejana Pantića, te da je izdejstvovao obećanje da KFOR neće dozvoliti kosovskoj policiji ulazak na sever. Zašto je to problematično? Naravno da je dobro da su uklonjene barikade, ali nije dobro što je takva taktika nagrađena.
Dakle, ako postavite barikade možete da izvučete koristi. A svi znamo šta je trenutno ključno pitanje na severu Kosova, a to znaju i tamošnji Srbi, uključujući neke od njih koje sam sreo u septembru u Prištini.
Ključno pitanje je vladavina prava u toj oblasti. Dakle, to je problem i za Srbe na severu Kosova, a ne samo za institucije u Prištini koje teže da prošire svoju kontrolu u toj regiji. Tačnije, postavlja se pitanje ko je zadužen za sprovođenje zakona.
To će i dalje biti problem za Srbe na severu Kosova i biće korišćeni kao pion od strane Beograda sve dok se ne reši pitanje suvereniteta Kosova.
Da zaključim, ove tenzije nisu prevaziđene na način da obezbede stabilnost već prizivaju kontinuiranu nestabilnost.
Barikade nisu mirna forma protesta
RSE: Barikade su uklonjene nakon što su kosovske vlasti pustile iz zatvora policajca Dejana Pantića. Očigledno su SAD i EU izvršile snažan pritisak na kosovskog premijera Aljbina Kurtija da oslobodi Pantića. Da li su Vašington i Brisel strahovali od dalje eskalacije imajući u vidu da su vlasti u Srbiji podigle borbenu gotovost vojske?
Džozef: Ne znam da li su se SAD i EU pribojavali da će srpske snage ući na Kosovo. Međutim, bilo je više nego očigledno da je situacija na severu Kosova bila turbulentna.
No, to nije prvi put. Bio sam pre deceniju zamenik šefa Misije OEBS-a na Kosovu kada je situacija u nekim aspektima bila i gora, jer je ubijen pripadnik specijalne policije 2011. na severu, zatim ranjen pripadnik KFOR-a (2009. godine). Dakle, nije reč o novoj krizi već istoj koja se ponavlja.
Zašto je izostala prava reakcija? Zato što se podleže manipulaciji. Barikade nisu podignute samo sa zahtevom da se oslobodi Pantić. U saopštenju SAD i EU se sugeriše da su barikade legitimna forma mirnih protesta.
To nije tačno, zato što su barikade nezakonite zbog raznih vrsta opstukcije, odnosno ometanja i nemaju samo za cilj da iskažu protest.
Takođe, jedan zapadni zvaničnik je rekao da Srbija ima pravo da zatraži da se deo njenih oružanih snaga vrati na Kosovo. To je greška, bez obzira da li Srbija formalno ima takvo pravo. Besmisleno je čak to i razmatrati kada je tu Kfor koji raspolaže monopolom na upotrebu oružane sile.
Čak i sugerisanjem da Srbima formalno ima to pravo, podriva se autoritet KFOR-a.
Treću grešku je napravio NATO saopštivši da Srbija ima pravo na manevre i razmeštanje vojnih snaga na svojoj teritoriji. Srbija ima to pravo ali ga ne treba afirmisati, jer je veoma provokativno.
Vojska Srbije nije izvodila manevre već delovala provokativno razmeštajući deo jedinica u blizini granice da bi izvršila pritisak na Kosovu koga štiti KFOR.
To bi bilo isto kao reći da Rusija ima pravo da manevriše u Crnom moru na određenoj udaljenosti od ukrajinske obale. Možda je to tačno, ali nije dobro naglašavati da su legitimni takvi potezi jer su provokativni.
Vučić uvodi nove standarde pojačavanjem pritiska
RSE: Međutim, SAD i EU su zatražili u više navrata uklanjanje barikada. Ovo nije prvi put da je podignuta borbena gotovost Vojske Srbije. Međutim, pitanje je da li bi se Vučić usudio da naredi oružanim snagama da uđu na Kosovo i tako rizikuju sukob sa KFOR-om, a samim tim i NATO-m? Ili je to bilo samo manevrisanje i blefiranje?
Džozef: Bilo bi previše uprošćeno reći da se radi samo o blefiranju. Ne verujem da bi Vučić naredio Vojsci Srbije da uđe na Kosovo. Međutim, on je uveo nove standarde pojačavajući pritisak tako što je povisio borbenu gotovost oružanih snaga.
On je takođe stvorio uslove u kojima su mogući upadi oružanih snaga Srbije na Kosovo zbog reakcije koje sugeriše da se toleriše takvo ponašanje i da Beograd ima pravo na to.
Da ponovim, KFOR je zadužen za bezbednost, a ne srpske snage i one nisu nužne na Kosovu.
Da podsetim, najveća vojna baza Srbije se nalazi u Preševskoj dolini, u blizini granice sa Kosovom, te da zvanični Beograd konstantno nabavlja naoružanje.
RSE: Da li su se KFOR i NATO pribojavali da Vojska Srbije uđe na Kosovo?
Džozef: Ne znam da li su strahovali, ali mogu da kažem da je njihovo držanje bilo pogrešno jer neće doprineti stabilnosti i omogućiće da se barikade opet veoma lako postave.
RSE: Šta je uticalo na takav stav međunarodne zajednice? Same barikade, ili podizanje borbene gotovosti jedinica Vojske Srbije u blizini Kosova, ili jedno i drugo?
Džozef: Očigledno je da su bili zabrinuti zbog nestabilne situacije, što je razumljivo. Znam iz iskustva da je na Balkanu lako izazvati haos. Ako samo jedna osoba pogine to dramatično poveća temperaturu i ubrza neželjeni razvoj događaja.
Kada je reč o poziciji SAD i EU, pogledajte njihovu mlaku reakciju na stav Srbije prema ruskoj invaziji na Ukrajinu.
Slabost Zapada prema Vučiću i pre rata u Ukrajini
RSE: Da li se SAD i EU pribojavaju otvaranju još jednog kriznog žarišta s obzirom na to da se u Ukrajini vodi najveći rat u Evropi od Drugog svetskog rata?
Džozef: Ne, to se ne može time objasniti jer se Zapad isto odnosio prema Zapadnom Balkanu i pre rata u Ukrajini. Pokazivao je slabost prema Vučiću i režimu na čijem je čelu.
Prethodni američki ambasador u Beogradu je izjavljivao, u vreme kada se Vučić sretao sa Putinom i kineskim predsednikom Si Đinpingom, da je Srbija politički i ekonomski lider u regionu.
RSE: Zašto je to tako?
Džozef: Odgovor je veoma jednostavan i elaboriran je u mom izveštaju u suradnji Džons Hopkins SAIS-a i Vilsonovog centra (From Crisis to Convergence) u januaru ove godine.
Sve se iz tog dokumenta pokazalo tačnim nakon ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. Razlog za to je poluga moći koju Srbija ima nad Kosovom. Reč je o veštačkoj poluzi, pa samim tim i veštački izazvanoj poslednjoj krizi na severu Kosova.
Generalno je u pitanju veštačka dugotrajna kriza za koju postoje jasna rešenja koju građani Srbije i Kosova mogu da prihvate, kao što su i drugi narodi sa međusobnim sporovima prihvatali bolne odluke.
Jedino što se promenilo posle 24. februara jesu povećani ulozi. To znači da raste cena dopuštanja ove manipulacije Aleksandra Vučića i nije ograničena samo na Balkan, jer Putin dovodi u pitanje celokupni evropski poredak, a Srbija promoviše taj izazov. Osim Sputnjika, odnedavno je dala dozvolu i za rad Rusije danas.
Vučić ponizio SAD na njihovom tlu sporazumom sa Rusijom
Takođe, Vučić je orkestrirao u septembru u Njujorku potpisivanje sporazuma o usklađivanju spoljne politike sa Rusijom tokom zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Ddakle, pred licem celog sveta – i to neposredno nakon sastanka sa savetnikom američkog predsednica za nacionalnu bezbednost Džejkom Salivenom (Jake Sullivan), a potom američkom državnom podsekretarkom Viktorijom (Victoria) Nuland.
A onda je ponizio Bajdenovu administraciju na njenoj teritoriji pred licem celog sveta, jer je Srbija, i to kao evropska zemlja i kandidat za EU, potpisala sporazum sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom, koji je inače pod američkim sankcijama.
Neodgovorna Kurtijeva izjava o uklanjanju barikada
RSE: Kada je reč o situaciji na terenu, kosovski premijer Aljbin (Albin) Kurti je upozorio da ukoliko KFOR do određenog vremena ne ukloni barikade, da će kosovska policija to sama uraditi. To je takođe doživljeno kao zaoštravanje situacije. Mislite li da bi se Kurti odlučio na taj potez da u međuvremenu nije postignut sporazum o uklanjanju barikada?
Džozef: Neodgovorna je pretnja jednostranom upotrebom sile od strane Prištine, čak i da ima formalno pravo na to, jer kosovska policija nema kapacitete za takav poduhvat. To bi raspirilo nasilje. Kao što sam rekao, KFOR je nadležan da reaguje u takvim situacijama.
Dakle, ta Kurtijeva izjava je bila neodgovorna jer nadležne kosovske institucije i formalno zavise od KFOR-a. To znači da takve akcije mogu da preuzimaju samo u koordinaciji sa međunarodnim snagama.
Ova poslednja kriza započela je zapravo u septembru 2021. godine oko pitanja zamene ličnih dokumenata i registarskih tablica sa srpskim oznakama kosovskim. Ambasador Džefri M. Hovenijer (Jeffrey Hovenier) nekoliko puta je ponovio da Priština ima pravo na to.
Dogovor o zameni ličnih dokumenata je postignut relativno lako u avgustu. Posle tenzija zbog namere kosovskih vlasti da naplaćuju kazne vozačima koji na zamene srpske registarske tablice sa kosovskim, Kurti je popustio i 23. novembra je u Briselu postignut sporazum.
Zauzvrat mu je obećano da će biti nastavljeni pregovori o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, mislim na francusko-nemačku inicijativu. Dakle, šta god u Beogradu mislili o Kurtiju, on je prihvatio molbu Sedinjenih Država i EU i odgodio rok.
Kada je reč o hapšenju Dejana Pantića, postavlja se pitanje da li su postojali valjani razlozi za to. U Beogradu niko nije postavio to pitanje, već su preterano reagovali melodramatično šaljući trupe na granicu.
Međutim, takvom ponašanju se povlađuje, to je problem i ne ide u prilog Srbima. Svi su u Srbiji reagovali zbog suspenzije Nenada Đurića (regionalni direktor policije u Severnoj Mitrovici) i hapšenje Dejana Pantića.
Misterija oko lokacije uhapšenog Dejana Pantića na Kosovu
Istovremeno, u Prištini je nastavljena istraga o ubistvu Olivera Ivanovića. Nedavno se poznata kosovska Srpkinja, Rada Trajković, žalila na pretnje.
Beograd bi trebalo itekako da sarađuje u istrazi ubistva Olivera Ivanovića, a to ne čini. Sve to pokazuje da je čitava ova situacija isfabrikovana.
Zatišje neko vreme
RSE: Šta se može očekivati u narednom periodu imajući u vidu nerešeno pitanje registarskih tablica za vozila i druga tehnička pitanja, a da ne govorimo o suštinskim, kao što formiranje Zajednice srpskih opština i sveukupnu normalizaciju odnosa?
Džozef: Možemo očekivati izvesno zatišje neko vreme, sve dok Aleksandar Vučić ne zaključi da mu je opet potrebna kriza na Kosovu.
On pre svega želi da sačuva polugu koju ima nad Kosovom, jer to održava njegovu moć. Sve dok se to ne shvati, neće biti progresa za Kosovo, samu Srbiju i njenu demokratiju i ceo region.
Vučić je izazivanjem poslednje krize otežao fokusiranje na iznalaženje konačnog rešenja spora oko Kosova.
Napadi Vulina na američkog ambasadora
RSE: To znači da se izbegnu ozbiljni razgovori o francusko-nemačkoj inicijativi?
Džozef: To je jedan od njegovih motiva. Inače, smatram da pomenutim predlogom ne mogu da se ostvare željeni ciljevi, jer se ne insistira na konačnom rešenju, koje je potrebno i Kosovu, ali i Srbiji.
SAD bi trebalo da brinu Vučićeve manipulacije i odnosi sa Rusijom.
Američki ambasador u Beogradu je u maju u intervjuu Glasu Amerike pozvao Srbiju da uvede sankcije Rusiji.
Vučić je reagovao dajući zeleno svetlo, jer znamo da on vuče sve konce, tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Aleksandru Vulinu da napadne Hila.
Ubrzo nakon toga je u Moskvi posle susreta sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom i predsednikom Saveta za nacionalnu bezbednost Nikolajem Patruševim osudio evropske sankcije.
Ruska invazija približila Srbiju Moskvi
RSE: Za poseban je intervju da li se Srbija ovim potezima udaljava od EU…
Džozef: To je za ovaj intervju. Ironija je da je ruska invazija na Ukrajinu približila Srbiju Moskvi.
Istovremeno, SAD i EU se pretvaraju da se pridruživanje Srbije u Ujedinjenim nacijama osudi ruske agresije neka vrsta znaka da je “na pravoj strani istorije”, kao što je izjavila Karen Donfrid (Donfried), pomoćnica američkog državnog sekretara.
Međutim, to nije tačno. To su priznali i Vučić i premijerka Ana Brnabić da su tako glasali samo zbog Kosova.
Dakle, kao što sam rekao, možemo očekivati zatišje neko vreme, ali bez poboljšanja u odnosima između Srbije i Kosova, zatim stanja u Bosni i Hercegovini, u Crnoj Gori, kao i u samoj Srbiji, kada je reč o demokratskim procesima.
RSE: Već sam vas pitao, da li očekujete da će SAD i EU radikalno promeniti pristup prema Balkanu?
Džozef: Ne, ali oni to mogu i trebalo bi. Možda SAD i EU ne brinu previše posledice eventualnih sukoba na Balkanu, ali mora da ih brine rat u Ukrajini, u tom smislu i benefite koje Vladimir Putin izvlači iz kontinuiranog nereda na Balkanu i saveznik u Srbiji predvođen Aleksandrom Vučićem.
Dakle, trebalo bi da promene strategiju, ali ne vidim indikacija za to. No, uvek postoji nada.
