Darko Kuzmanović, po zanimalnju politolog, još je jedna mlada osoba koja planira da napusti BiH i odseli u inostranstvo. A zašto se on odlučio na ovakav korak objasnio je, na neki način, u nedavnoj objavi na svojoj Facebook stranici.
On je je za Srpskainfo potvrdio da, za sada privremeno, odlazi iz Republike Srpske i BiH, a u jednom od svojih FB postova je napisao:
– Zašto su zaćutali stručnjaci i istinski intelektualci?
Često se u ovoj zemlji govori da struka ćuti, da je nedovoljno angažovana i nesposobna, da živi u svojoj zoni komfora i da ne želi da se “uključi”.
Međutim, malo ko se od kritičara “inertnosti” struke zapitao koliko je danas zapravo teško biti profesionalac i govoriti istinu, naročito kada su u pitanju društvena i politička događanja.
Prije više od 2000 godina veliki filozof Platon je rekao da “niko nije omražen više od onog koji govori istinu”.
Danas, baš kao i u vrijeme starih Grka, kada objektivno analizirate stvari, dolazite u opasnost da vas definitivno jedan, a često niti jedan politički blok odnosno, sistem razmišljanja i tumačenja stvarnosti “ne može smisliti” jer, u ovom društvu skoro niko o sebi ne voli čuti istinu, naročito ako je u pitanju kritika koja se po automatizmu tretira kao napad na vlastitu ličnost.
Oni koji imaju šta da kažu, ćute ili su zaćutali jer je njihovo mišljenje postalo nebitno i irelevantno za postojeću društvenu stvarnost u kojoj živimo. Stručnjaci i istinski intelektualci se zbog toga što jesu, od strane onih kojima se ne sviđaju, svakodnevno nazivaju plaćenicima, stranim agentima, soroševcima i hohštapletima, dok prava istina u suštini leži u njihovom strahu od (ne)znanja i boljeg od sebe.
Hiperprodukcija gluposti i rijalitija učinila je da se racionalnost i inteligencija tretiraju kao “pametovanje”, “presipanje iz šupljeg u prazno” i “mlaćenje prazne slame”. U takvoj situaciji intelektualci i stručnjaci radije biraju da se povuku u vlastite odaje i žive sami sa svojim znanjem, nego da budu diskriminisani, omalovažavani i ponižavani od strane neuke mase, raznih stranačkih botova, idolopoklonika, podkapacitiranih političara i na kraju, što je najtragičnije – samih institucija.
Nisam siguran da je iti jedno drugo društvo osim našeg u stanju da, na tako efikasan način, čoporativno omalovažava i obezvređuje mišljenje i znanje sjajnih ljekara, arhitekata, profesora, politikologa, filozofa(…) a da se onda, tako cinično i hinjski, isto to društvo, čudi što struka odlazi i što su pametni zaćutali, a budale progovorile.
Ništa nije onakvo kakvim se predstavlja i sve je onakvo kakvim ga je stvorio narod. Sam sebi! – poručio je mladi bh. politolog.
