Međutim, već neko vreme je stručnoj javnosti poznato da je ovo područje u “crvenoj zoni” kada su u pitanju zemljotresi, jer se tu spajaju dve tektonske ploče, Anadolijska i Arabijska.Iako smrtonosni zemljotresi nisu tako česti u Evropi kao u drugim delovima sveta, snažniji potresi se dešavaju relativno često. Među najugroženijim delovima Evrope su Italija, Balkan, Grčka, Bugarska, Rumunija, ali i evropski deo Turske.Mapa koja predviđa zemljotrese u Evropi
Upravo su istraživači u projektu “SHARE” koji finansira EU 2014. godine napravili mapu koja prikazuje delove Evrope u visokom riziku od zemljotresa. Da bi napravili mapu, istraživači su koristili podatke iz više od 30.000 zemljotresa magnitude veće ili jednake 3,5 na Rihterovoj skali koji su se desili u Evropi.
Evropska mapa seizmičke opasnosti prikazuje seizmičko kretanje tla za koje se očekuje da će se desiti sa verovatnoćom odstupanja od 10 odsto tokom narednih 50 godina.Ta istraživanja o rasedima u Evropi najviše i najbolje su radili Slovenci i Turci i oni znaju tačno koja su mesta i koliko trusna. Nažalost, kod nas nema puno takvih istraživanja – kaže Ana Mladenović.
Ona objašnjava da je veći deo evropskog kopna obuhvaćen Evroazijskom pločom koja se uglavnom kreće ka susednoj afričkoj ploči na jugu, Anadolskom mikropločom na jugoistoku i Severnoameričkom pločom na zapadu. Postoji nekoliko drugih mikroploča između Evrope i Afrike, koje izazivaju seizmičku aktivnost, posebno u regionu Sredozemnog mora, uključujući i Alpski region.
Tektonske ploče takođe igraju veliku ulogu u formiranju planina u Evropi. Na primer, Alpi su nastali kao rezultat sudara Evroazijske i Afričke ploče, dve kontinentalne tektonske ploče koje su u početku bile odvojene okeanskim basenima. Himalajski planinski lanac i tibetanska visoravan nastali su zbog sudara između Indijske i Evroazijske ploče, koji je počeo pre 50 miliona godina i traje danas.
Balkan “bure baruta” za zemljotrese
Zemlje Balkana i Mediterana, kao i Turska, sa mnogo gušćom populacijom koja živi u regionima sa visokim rizikom, imaju dugu istoriju razornih i smrtonosnih zemljotresa. Udaljenija područja, kao što je veoma aktivna i opasna seizmička zona Islanda, ostavljaju mnogo manje populacije ranjivim na opasnost.
Ana Mladenović ističe da područje Balkana jeste trusno, a pogotovo rubni delovi Balkana.
– Oblast Vranča u Rumuniji je posebno poznata po seizmološkoj aktivnosti. To je stara zona gde se jedna tektonska zona podvlači pod drugu i tako dolazi do zemljotresa. Tektonski pokreti Jadranske i Dinaridske ploče prenose se na unutrašnjost Balkana. Zapamtili smo zemljotrese koji su pogodili Mionicu, Kraljevo i Valjevo 1999. godne – kaže nam ona.
Kada je u pitanju područje Srbije, Mladenović sa sigurnošću ističe da nas u narednom periodu ne mogu očekivati zemljotresi jači od onih koji su već bili. Ipak, napominje da je područje oko četiri grada u većoj opasnosti od ostatka zemlje.
– To ne može tek tako da se desi. Neće biti snažnijih zemljotresa nego što ih je bilo pre. Kod nas su delovi Zapadne Morave, Kraljeva, Valjeva, Trstenika i Paraćina jedni od onih koji su u najvećem riziki od zemljotresa – zaključuje ona.
Nedovoljno se ulaže u infrastrukturu
Kako se navodi u ovom istraživanju, već godinama unazad sve više evropskih zemalja posvećuje pažnju ispunjavanju standarda koji obezbeđuju adekvatnu zaštitu od zemljotresa.
Uprkos tome, mnoge infrastrukture još uvek nisu dovoljno ojačane protiv zemljotresa, što predstavlja veliki rizik po bezbednost ljudi. Zemljotresi predstavljaju najveću opasnost za gusto naseljena urbana područja. Na primer, gradovi Istanbul i Izmir u Turskoj, Katanija i Napulj u Italiji, Bukurešt u Rumuniji i Atina u Grčkoj pretrpeli su velike gubitke zbog zemljotresa. U stvari, samo ove četiri zemlje imale su skoro 80 odsto prosečnog godišnjeg ekonomskog gubitka od 7 milijardi evra usled zemljotresa.
Zemljotres u Petrinju i Zagrebu iznenadio
Jedan od najiznenađujućih zemljotresa u Evropi poslednjih godina bio je zemljotres u Zagrebu jačine 5,3 stepena Rihterove skale, koji je pogodio glavni grad Hrvatske 22. marta 2020. godine i stekao reputaciju najvećeg zemljotresa u Zagrebu u poslednjih 140 godina.
-
- Mapa koja predvidja potrese
To je izazvalo veliku štetu. Više od 1.900 zgrada oštećeno je do te mere da su postale neupotrebljive, jedna osoba je poginula, a 27 je povređeno. Cena ovog zemljotresa koštala je Hrvatsku ukupno 11,5 milijardi evra ekonomskog gubitka.
