Pitanja sa kojima se susreću novopečene mame, kao i majke male djece, često se odnose na dječiji san: “Koja godina je granica popodnevnog sna?; Da li moja beba previše spava?; Kako da napravim rutinu spavanja kod bebe?” Takođe, provuče se i pitanje: “Moje dijete ima i dalje neke navike za spavanje popodne, zašto?”
Sa kvaltetnim rutinama spavanja, kao i objašnjenjima i smjernicama na ovu temu pomoći će vam pedijatar Ana Milinković, koja govori za portal Ona.rs
“Deca obično imaju naviku da spavaju popodne do pete godine. Naravno, postoje izuzeci, jer je ipak rutina spavanja individualna. Navika popodnevnih dremki nastaje najčešće u vrtiću, kada spavaju oko sat i po do dva sata. Nakon toga se organizam nekako sam reguliše po meri spavanja koja je njemu dovoljna, pa je sve ređi taj popodnevni umor”, objašnjava pedijatar.
Kod beba je to drugačije, nastavlja Ana Milinković, jer ipak veliku ulogu, kaže, igraju roditelji. Beba do šest mjeseci ima češću rutinu spavanja, čak do dva dnevna spavanja, a nakon šest mjeseci počinje da se mijenja i taj ritam.
Ulogu roditelja kod dječjeg spavanja je takođe jedna od veoma zanimljivih stavki. Navike koje su bebama usadili roditelji mogu imati uticaj na njihovo spavanje u daljem odrastanju.
Pedijatar Ana na to dodaje da je veoma bitna rutina kod roditelja i često savjetuje roditelje da već kod beba mlađih od šest mjeseci vode računa o tome da ih pripremaju za spavanje u isto vrijeme, kupaju ih pred spavanje u isto doba, ali da i ostale stvari poput hranjenja budu donekle u isto vrijeme. Dakle, jedan ustaljeni ritam koji bi stvarao naviku kod beba još odmalena. Fiksno vrijeme za spavanje djeci daje kvalitetniji san kada su mala.
“Takođe jedna bitna stvar jeste mesto gde deca spavaju, od kolevke pa do krevetića. Roditelji često izgube iz vida mesto za spavanje, pa beba često zaspi na grudima ili u njihovom krevetu jer im je tako lakše, ali to može stvarati izazove za mame i tate kada dečica malo porastu. Dešava se često situacija da dete od godinu dana nema naviku da spava u svom krevecu, pa onda ide čitav performans pevanja pesmica, pričanje priča, malih igara i tako dalje, samo jer dete nema naviku spavanja na jednom mestu. Bitno je postojati određeno mesto gde se spava, gde se jede, gde se igra i ostale stvari”, tvrdi doktorica. A šta je sa odraslima?
Šta za svijet odraslih predstavlja popodnevna dremka i da li više šteti nego što pomaže, otkriva nam doktorka opšte medicine Biserka Obradović.
“Za normalan imunitet je potrebno uvek od šest do osam sati sna, kako bi dobro funkcionisao. Međutim, popodnevni odmor su od koristi ljudima koji imaju fizički naporan posao. Tada je veoma bitno da ta dremka ne bude odmah nakon ručka, već da se uvek napravi prostor od dva do ti sata između popodnevnog odmora i ručka. To je bitno zato što danas svaka druga ili treća osoba dobija stomačnu kilu, koja ima stvara poteškoće koji liče na srčane probleme, pa to često zastrašuje ljude. Takva vrsta tegoba je povezana sa ovakvim odmora”, objašnjava dr Biserka.
Za one koji se umno istroše u toku dana, kako objašnjava doktorka, za njih se ne preporučuje ovakav, već aktivan odmor. To se pokazalo kao najefikasniji način odmaranja od umnog napora, jer se aktivnim odmorom regenerišu nervne ćelije koje se “istroše” u toku rada.
“Fizička aktivnost je lek za sve”, zaključila je dr Biserka Obraović za portal ona.rs.
