Nastava u beogradskoj Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” nastavljena je u ponedjeljak, a iako se u međuvremenu oglasilo Ministarstvo prosvete Srbije i saopštilo da oni đaci koji ne mogu da slušaju nastavu to nisu obavezni da učine, majka đaka iz OŠ “Vladislav Ribnikar” Marija Vasilić otkrila je za televiziju Prva šta o tome misle pojedini roditelji.
Kazala je da su svi pod ogromnim pritiskom, da djeca ne bi trebalo da se vraćaju na mjesto zločina te da i nastavnici plaču dok predaju.
“Prvo moram da kažem da nije tako kao što je predstavljeno, mi svi želimo dobro za našu decu, njima je sada potrebno da budu zajedno, ali ne na tom mestu. Ta škola može samo da bude spomen-park. Sedam dana od najveće tragedije, deca su pozvana na mesto zločina”, počela je da priča Marija.
“U ovom momentu ne postoji niko ko može da se oseća dobro. Najgore što je moglo da se desi je da mi roditelji moramo da se branimo. Mi smo dovedeni pred svršen čin, nama je saopšteno, nije bilo moguće da glasamo, ili da se dogovorimo, a potpisanu odluku nikada nismo dobili. Mogu da razumem sa ljudske strane da ni ljudi koji vode školu nisu bili spremni na ovo, ali donošenje ishitranih odluka, ni za to nije vreme. Prošlo je dve nedelje, ne mogu da verujem da je pritisak sve jači, porukama koje dobijamo de se deca vrate u školu, da se deci traže opravdanja. Najgore što je moglo da se desi u ovom momentu je da roditelji moraju da se brane i da osećaju ovoliki pritisak”, objašnjava ona.
Otkrila je šta se dešavalo sedam dana od najvećeg masakra u osnovnoj školi koji Srbija i svijet pamte.
“Mi smo se okupili na kolegijumu, svi roditelji. Apsolutno svi roditelji žele da se deca vrate normalnom životu. Gde deca trebaju da budu, to ne bi trebalo da budu pitanje. Savet roditelja ne može da donosi odluke, odbor škole nije doneo nikakvu odluku koju smo mi videli do sada. Vidite, nivoi traume su različiti. Imamo decu koja su videla šta se dešavalo, imamo decu koja su svaki dan provodila sa decom koja su nastradala, imamo decu iz druge smene koji nisu bila prisutna, pristup bi trebalo da bude individualan”, rekla je Marija Vasilić, koja je na pitanje logistike u ovom momentu rekla:
“Kako može da bude logistički neizvodljivo, izgradi se tržni centar za mesec dana, kako nije moguće decu smestiti na drugo mesto. Nismo mi roditelji u situaciju da razmišljamo o tome, imam informaciju da su se javljali ljudi, koji žele da ustupe prostor. Postoje zahtevi roditelja da se školska godina nastavi, ali naročito ne na istom mestu. Moje mišljenje je da bi škola “Vladislav Ribnikar” trebalo da bude zatvorena za đake”, zaključuje ona.
Na pitanje kako se djeca osjećaju, majka djeteta iz OŠ “Vladislav Ribnikar” nije krila:
“Bol je neopisiv, nama su stručni ljudi potrebni, ali odgovori koje dobijamo od stručnih ljudi je nevjerovatan, mi trpimo pritisak. Naš glas se ne čuje. Ovo nije momenat da se uči biologija, ili matematika, ovo je momenat kada moramo da se vratimo moralnim vrednostima. Kome bi štetilo da se deca premeste u neki drugi prostor. Kome bi to štetilo? Povratak na mesto gde se desila takva tragedija, mnogima to šteti”, objasnila je i dodala kako se osjeća njeno dijete.
“I ovako i onako, ima razne faze i oscilacije, kao i kod druge dejce. Svima nama potrebna pomoć, apelujem na ljude koji možda imaju prostor, apelujem na stručne ljude koji mogu da pomognu. Ovo nije momenat da se mi bavimo matematikom, da se održava čas, a da nastavnici plaču dok predaju, plaču ljudi”, bila je iskrena Marija, prenosi b92.
