„Mogao bi (Putin) da rat prekine sutra, samo bi morao da kaže: ‘Dajem ostavku!’ „, rekao je američki predsednik tokom posete Finskoj gde je povodom nedavnog stupanja u NATO te nordijske zemlje, suseda Rusije.
„Ali nema načina da (Putiin) dobije rat u Ukrajini… On ga je već izgubio“, rekao je Bajden, ukazujući na nedostatak resursa i ekonomske teškoće Rusije.
Uprkos nedostatku napretka u ukrajinskoj kontraofanzivi na frontu, američki predsednik je rekao da je uveren da će ona dovesti do zahteva Moskve za pregovore.
„Nadam se, i očekujem, da će Ukrajina ostvariti značajan napredak u svojoj ofanzivi i da će to u nekom trenutku dovesti do dogovora“, rekao je 80-godišnji američki lider.
Suočen s razočarenjem ukrajinskog predsednika Zelenskog zbog nepostojanja preciznog rasporeda za pristupanje njegove zemlje NATO-u na samitu alijanse u utorak i sredu u Vilnjusu, Bajden je ponovio američko obećanje o članstvu.
„Nije pitanje da li treba ili ne da uđu u NATO, (već) kada mogu da uđu, i ući će u NATO“, rekao je Bajden.
Rusija je danas napadima iz vazduha i verbalnom nuklearnom pretnjom odgovorila na podršku NATO-a Ukrajini u Vilnjusu.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je tvrdio da će se isporuka zapadnih borbenih aviona F-16, potrebnih Kijevu za borbu protiv ruske invazije, smatrati „nuklearnom“ pretnjom, jer su ti avioni sposobni da nose atomsko oružje.
„Ne verujem da postoji realna perspektiva… da Putin koristi nuklearno oružje. Ne samo Zapad, već i Kina i ostatak sveta su rekli ‘Ne radi to!’ „, rekao je Bajden novinarima uz finskog predsednika Saulija Niinistea.
Holandija i Danska predvode koaliciju od 11 zemalja za obuku pilota za borbene avione američke proizvodnje što je Vašington odobrio.
Bajden je u sredu uveče stigao u Finsku koja je u aprilu pristupila Severnoatlantskoj alijansi, čime završava evropsku turneju koju je počeo u nedelju uveče u Londonu.
Odustajući od pet decenija prisilne neutralnosti koju joj je posle Drugog svetskog rata nametnula Rusija, a zatim od vojnog nesvrstavanja od kraja Hladnog rata, Finska je 4. aprila postala 31. članica Severnoatlantske alijanse.
Taj ulazak Finske u NATO predstavlja veliki strateški korak za Moskvu jer od tada sa zemljama NATO-a ima granicu dužu za još 1.300 kilometara.
Očekuje se da će i Švedska narednih meseci biti primljena u NATO posle iznenadnog sporazuma u ponedeljak u Vilnjusu s Turskom koja se tome protivila.
Američki predsednik je pmenuo i pobunu ruske privatne grupe „Vagner“ krajem juna, koja je bila znak dubokih podela u ruskom vojnom taboru.
On se našalio o „eliminaciji“ lidera te grupe Jevgenija Prigožina, nazivanog ii „Putinov kuvar“, da treba da „pazi šta jede“.
Američki predsednik je takođe rekao da je odlučan da učini „sve što je moguće“ da oslobodi američkog novinara Evana Gerškoviča, dopisnika „Volstrit džornala“ koji je više od 100 dana zatvoren u Rusiji, i da bi za to upotrebio i „razmenu zatvorenika“.
Uz Niinistea, Bajden se danaas u Helsinkiju sastao i s liderima ostalih nordijskih zemalja – Švedske, Danske, Norveške i Islanda.
Poseta američkog predsednika Finskoj simbolizuje nagli preokret odnosa između Vašingtona i Moskve u poređenju s pre pet godina, kada je na istom mestu tadašnji predsednik Donald Tramp održao je zajedničku konferenciju za novinare s Vladimirom Putinom.
