Navodno, dečak koji je počinio masakr u školi, gledao je njegov morbidni snimak napravljen na Jutjubu, i deluje kao da je indigom preslikano to što je on uradio.
Na spornom snimku se vidi mladić, koji zbog napada i pretnji hejtera, snajperom ubija svog vršnjaka, a potom iz pištolja puca u slike svojih drugara, uz reči “Ovo je tek početak”. U videu sa zastrašujućim porukama, objašnjava se način na koji se treba obračunati sa “onima koji te ne vole”. Dečak-ubica je navodno bio pratilac ovog profila. Snimak je skinut, ali BIA uspela da ga pronađe kada su upali u stan Tiktokera.
On se svojim pratiocima oglasio sinoć na svom zvaničnom prolfilu na instagramu i ispričao i šta mu se sve dešavalo tokom svog 30-dnevnog boravka u CZ-u u Beogradu, a kako je naveo, u zatvoru je sreo dosta ljudi, među kojima se ističe i otac dečaka-ubice, prenosi Mondo.
“Zašto sam ja bio priveden, ukratko odgovor je što sam bio u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. Ja sam moj film, čiji je prvi naziv bio ‘Ubistvo hejtera’, koji sam posle promenio u ‘Moj prvi profesionalni mini film’. Snimio sam u februaru, martu, ideja je postojala nekih godinu dana. Objavljen je u aprlu, traje tri minuta. Radnja filma je da glavni glumac dobija preteću poruku da će mu neko ubiti porodicu i on nema više šta da radi osim da preuzme stvar u svoje ruke. On uzima snjaper iz auta i gleda na zgradu tipa kojeg hoće da ubije, on puca iz snajpera i film se završava tako što on kaže to nije kraj i da ima još ljudi koji su mu pretili.
Prvo morate da shvatite da se to sve desilo pre masakra, stotinu hiljada ljudi ga je pogledalo i svi su pohvalili glumu, radnju… Ranije nisam imao opremu, kao ni sredstva za akcioni film. Na početku videa ima disklejmer da sve što je prikazano nije stvarno i da nije povezan sa stvarnim svetom. Ja sam registrovani preduzetnil, imam firmu koja se bavi proizvodnjom filmova. Planirao sam i ostale žanrove da snimam, ali sam sada u strahu jer kada sam snimio akcioni film bio sam uhapšen i proveo 30 dana u tamnici”, navodi Vicoštajn i dodaje:
“Ja sam influenser, deo sam kampanja protiv nasilja i kada sam snimio film, mene su odveli u zatvor. Pozvali su me na slavu (Đurđevdan, 6. maja) na informativni razgovor zbog neovlašćenog držanja oružja i ja sam došao, oni su doneli nalog za pretres, našli oružje, policajci znaju da se ja bavim ersoftom. Oduzeli su mi telefon, mom bratu i ocu i laptop, kompjuter i pet kamera. Sve su to pokupili, odneli u stanicu, to mi nije vraćeno. Rekli su mi da ako me osude da će to sve zadržati. Rekli su da oružje ide na veštačenje da se vidi da li je pravo oružje, što naravno nije, iako su to videli, morali su da odnesu.
Pitao sam da li sada mogu da idem na slavu, na šta su oni meni rekli da moram da ostanem 48 sati. Takođe su priveli i mog kamermana, mene su odveli u stanicu u Vrbasu. Tih 48 sati ne bih voleo da poželim nikome, policajci su bili ok prema meni, ali psihički me je to ubijalo u pojam. Ta ćelija ima 2, 3 kvadrata, bez kreveta, jastuka, samo klupa, bez toaleta. Nema prozora, ni ventilacije, nisam znao ni kada je noć ni kada je dan”, navodi on.
Vico dalje kaže da su došli po njega maricom i da su ga odveli u Palatu pravde da se nađe sa advokatom i tu su mu rekli da će možda da ga zadrže mesec dana,
“Za dva dana su veštačili oružju, gde su ustanovili da oružje kategorije D, za koje ne treba posebna dozvola. Dodali su mi nasilničko ponašanje i izazivanje panike u videima. Posle mesec dana su mi skinuli nasilničko ponašanje, a glavni uslov za zadržavanje je bio da ću ponoviti delo”, kaže on i navodi da su ga zatim prebacili u CZ u Beogradu.
“Moj slučaj je preuzeo Visoko tehnološki kriminal i zato sam bio prebačen u CZ u Beogradu. Odredili su mi sobu, prvih sedam do deset dana ste u karantinu zbog korone. Karatin su sobe strave i užasa. Zidovi puni buđi i soba puna prljavštine. Nakon toga su me prebacili u sobu pored. Koja je bila puna stenica, malih buba koje skaču i jedu vam kožu. Te sobe nikada nisu očišćene, ustajali smo u 7 ujutru kada dođe komandir, pozdravimo ga. Svaki komandir je bio ok prema meni. Mama je mogla da mi donele paket do 10 kilograma dva puta mesečno, slala mi je hranu. Toalet je bio strašan, ono je bio horor”, rekao je on i dodao:
“Posle sedam dana su me prebacili, za 25 sekundi sam sve spakovao i odveli su me na sprat. Taj novi blok je renoviran i tamo je sve uredno i čisto. Imali smo televizor, dva kupatila, za tuširanje i toalet, čak i toplu vodu. Ljudi koji su me dočekali su bili ok prema meni, imali su dosta hrane. Igrali smo šah, karte, tablić, svaki dan sam trenirao. Što se tiče šetnje, u novom bloku smo imali dva sata šetnje, za razliku od 20 minuta koliko sam imao pre premeštaja. Svako veče smo gledali filmove, imali smo nekoliko kanala.
Mnogo sam knjiga pročitao, posvetio sam se mnogo Bogu, nije prošao dan da nisam sanjao nešto. Dok sam bio u CZ-u svako veče sam sanjao. Posle 27 dana sam pušten u kućni pritvor, odnosno imam nanogicu i to će trajati još neko vreme”, naveo je on.
“Uskoro imam suđenje, trebalo bi da me oslobode. U slučaju da me osude, neću smeti da se oglašavam. Da sam zaista nešto uradio, ne bih mogao da zaspim, a ja spavam kao beba. Advokat mi je rekao da sam njih pitao da li taj video krši neka pravila, oni bi mi rekli da nema posledica, ali desilo se što se desilo, dva masakra. Mesec i po dana nikome nije smetao, a policajaci su mi čak i pohvalili film i rekli da je dobra gluma”, rekao je on i dodao:
“Što se tiče ubice iz Mladenovca, on je bio sprat iznad mene, na psihijitraijskom odnosno zgrada preko puta moje. Inače sam video i oca dečaka ubice iz Ribnikara, postoji neki kodeks među zatvorenicima, a to je pružanje ruke na šetnji. Dvadeset dana sam mu pružao ruku, morao sam. Kratko smo pričali, mislim da je dobar čovek i veoma tužan, uništen mu je život. Neću ulaziti u to šta je trebalo kako, samo kažem da deluje kao dobar čovek, videla mu se velika tuga u očima”.
