Dodao je da želi da bude deo „najjačeg mogućeg tima“ uoči opštih izbora u Britaniji (januar 2025.).
„Iako sam bio van politike poslednjih sedam godina, nadam se da će mi moje iskustvo, kao lidera konzervativne stranke tokom 11 godina i šest godina koliko sam bio premijer, pomoći da budem od koristi premijeru. Želim da mu pomognem da omogući bezbednost i prosperitet koji su našoj zemlji potrebni“, naveo je Kameron na svom nalogu na mreži X.
The Prime Minister has asked me to serve as his Foreign Secretary and I have gladly accepted.
We are facing a daunting set of international challenges, including the war in Ukraine and the crisis in the Middle East. At this time of profound global change, it has rarely been more…
— David Cameron (@David_Cameron) November 13, 2023
Istakao je da su diplomatske i obaveštajne službe među najvrednijim „dobrima te vrste“ u svetu.
Iste večeri po imenovanju za šefa britanske diplomatije Kameron je razgovarao sa svojim američkim kolegom Entonijem Blinkenom.
Foreign Secretary @David_Cameron spoke to @SecBlinken this evening.
They discussed the conflict in the Middle East, Israel’s right to self defence and the need for humanitarian pauses to allow the safe passage of aid into Gaza.
They also expressed their continued support for…
— Foreign, Commonwealth & Development Office (@FCDOGovUK) November 13, 2023
Razgovarali su, kako je objavljeno na stranici minisitasrtva na platvormi X o „sukobu na Bliskom istoku, pravu Izraela na samoodbranu i potrebi za humanitarnim pauzama kako bi se omogućio siguran prolaz pomoći u Gazu“.
Oni su takođe izrazili stalnu podršku „Ukrajini u njenoj borbi protiv ruskog ilegalnog agresorskog rata. I ponovio snagu i dubinu odnosa između Velike Britanije i SAD“.
Imenovanje Kamerona je iznenadilo britansku javnost. Posmatrači političkih prilika ističu pak da je nevolja kada je Sunak kao „rešenje za probleme vlade“ imenovao Kameruna. Predviđa se da će vlada izdržati maksimalno do godine dana.
Upućuje se da Kameron dolazi „sa puno prtljaga“.
Prvo, piše CNN, je nesto što mu mnogi u britanskoj politici još nisu oprostili. Najpre, to što je 2016. raspisao referendum o Bregzitu, ubeđujući svoje kolege svetske lidere da će pobediti strana koja je zagovaral ostanak u Britanije u EU da bi čim su objavljeni rezultatzi referenduma podneo ostavku na funkciju.
Kameron je bio u središtu skandala kada je otkriveno da je lično lobirao kod Sunaka, tadašnjeg Džonsonovog ministra finansija, da obezbedi vladina sredstva kako bi sprečio kolaps kompanije Greensill Capital za finansijske usluge za koju je radio tokom pandemije Covid-19.
Njegovi zahtevi su odbijeni.
Neki sa desne strane političkog spektra ga smatraju neprijateljem. Pre nego što je postao lider stranke 2005. i premijer 2010. godine, Kameron je smatran da je modernizator.
Ubrzo nakon što je postao lider stranke 2006. održao je govor u kome je sugerisao da se ne treba bojati mladih ljudi koji nose dukserice već im treba pokazati više ljubavi.
Jednom se slikao kako grli pse rase haski da dokaže svoje zelene akreditive.
RT #WWFEU adverts out today calling on David Cameron to take control on climate and energy policy #husky #energybill pic.twitter.com/SiN3GBjg
— ꧁ Peggy ꧂ ????????☀️????????????????330.6 ppm (@pegb_) November 20, 2012
Od 2010-2015 vladao je u koaliciji sa centrističkim, proevropskim liberalnim demokratama. Mnogi od njegovih desničarskih poslanika zamerali su mu što više vremena provodi sa liberalnim demokratama.
Danas, pak, neki konzervativci veruju da je Kameronovo imenovanje dobra ideja, te da „pokazuje da je stranka spremna da ponovo bude ozbiljna i zrela“. Ali, oni će verovatno biti u manjini, a jedan ministar u kabinetu je rekao za CNN da je to dokaz da je stranka potpuno bez ideja.
Sa 44 godine, koliko je imao 2010. kada je imenovan za premijera (šest meseci mlađi nego što je bio Toni Bler kada je 1997. stupio na funkciju predsednika vlade) Dejvid Kameron je bio najmlađi premijer Britanije do tada. Tokom njegova mandata održana su dva velika referenduma, o nezavisnosti Škotske i izlasku Britanije iz EU, verovatno jedan od najznačajnijih događaja u istoriji ove zemlje.
Uprkos nekoliko nesuglasica, sa preminulom britanskom kraljicom Elizabetom posebno se zbližio kada je objavljeno da je Škotska glasala da ostane deo Ujedinjenog Kraljevstva.