Među onima koji se protive izraelskom napadu, još uvek ima onih koji to zaista ne shvataju, ocenjuje kolumnista Gardijana Oven Džons.
Razumljivo je, dodaje, da izraelske vlasti nastoje da poseju sumnju u veličinu broja ubijenih, jer brojke otkrivaju težinu zločina koji su počinjeni. Ali ne treba da se zavaravamo.
Uzmimo argument da je Ministarstvo zdravlja pod upravom Hamasa i da se stoga njegovim brojkama nikada ne može verovati. Zvuči površinski kao dovoljno razumna tvrdnja sve dok ne shvatite da je u prethodnim sukobima broj ubijenih koji je prijavilo Ministarstvo u velikoj meri bio u skladu sa podacima UN, pa čak i Izraela.
Prošlog meseca, nakon sumnje koje je izneo predsednik SAD Džozef Bajden, Ministarstvo zdravlja u Gazi je čak objavilo imena, godine i identifikacione brojeve svih žrtava.
Zvanična procena Ministarstva zdravlja – trenutno 13.300 mrtvih posle šest nedelja – mogla bi biti potcenjena, kao što je priznao visoki američki zvaničnik.
Brojke ne uključuju mrtve zatrpane pod ruševinama koji nisu izvučeni. Prema nezavisnom Evro-mediteranskom monitoru ljudskih prava, kojim predsedava Ričard Falk, američki emeritus profesor prava i bivši specijalni izvestilac UN-a za Palestinu, broj ubijenih civila do 20. novembra je 16.413, plus skoro 34.000 ranjenih.
S obzirom da se ova ubijanja možda neće uskoro završiti, trenutni broj mrtvih po podacima Ministarstva zdravlja od 13.300, kada se stavi u kontekst stanovništva Gaze od 2,2 miliona, govori nam nešto o čistom obimu onoga što se dogodilo.
Poređenja sa drugim sukobima
Poređenje sa drugim sukobima nam zaista otvara oči. Rat u BiH se nadvio nad mojim detinjstvom kao studija slučaja neopisivog zločina.
Čak i ako primirje između vlade Benjamina Netanjahua i Hamasa rezultira obećanom četvorodnevnom pauzom u neprijateljstvima – ili duže – užas koji guta Gazu u smislu izgubljenih života je gori nego što mnogi misle. Među onima koji se protive izraelskom napadu, još uvek ima onih koji to zaista ne shvataju, ocenjuje kolumnista Gardijana Oven Džons.
Razumljivo je, dodaje, da izraelske vlasti nastoje da poseju sumnju u veličinu broja ubijenih, jer brojke otkrivaju težinu zločina koji su počinjeni. Ali ne treba da se zavaravamo.
Uzmimo argument da je Ministarstvo zdravlja pod upravom Hamasa i da se stoga njegovim brojkama nikada ne može verovati. Zvuči površinski kao dovoljno razumna tvrdnja sve dok ne shvatite da je u prethodnim sukobima broj ubijenih koji je prijavilo Ministarstvo u velikoj meri bio u skladu sa podacima UN, pa čak i Izraela.
Prošlog meseca, nakon sumnje koje je izneo predsednik SAD Džozef Bajden, Ministarstvo zdravlja u Gazi je čak objavilo imena, godine i identifikacione brojeve svih žrtava.
Zvanična procena Ministarstva zdravlja – trenutno 13.300 mrtvih posle šest nedelja – mogla bi biti potcenjena, kao što je priznao visoki američki zvaničnik.
Brojke ne uključuju mrtve zatrpane pod ruševinama koji nisu izvučeni. Prema nezavisnom Evro-mediteranskom monitoru ljudskih prava, kojim predsedava Ričard Falk, američki emeritus profesor prava i bivši specijalni izvestilac UN-a za Palestinu, broj ubijenih civila do 20. novembra je 16.413, plus skoro 34.000 ranjenih.
S obzirom da se ova ubijanja možda neće uskoro završiti, trenutni broj mrtvih po podacima Ministarstva zdravlja od 13.300, kada se stavi u kontekst stanovništva Gaze od 2,2 miliona, govori nam nešto o čistom obimu onoga što se dogodilo.
Poređenja sa drugim sukobima
Poređenje sa drugim sukobima nam zaista otvara oči. Rat u BiH se nadvio nad mojim detinjstvom kao studija slučaja neopisivog zločina.
Oko 40.000 civila je ubijeno na tim krvavim poljima između 1992. i 1995. Više od tri godine, a ne šest nedelja, i to u zemlji čija je predratna populacija bila otprilike dvostruko veća od Gaze.
Ali, sigurno se pitate zar mnogi od ubijenih u Gazi nisu civili, već militanti Hamasa? Dokazi sugerišu da nisu.
Istraživanje projekta Iraq Body Count, koji je marljivo prikupljao nasilne civilne smrti nakon invazije 2003. zaključilo je prošlog meseca o Gazi da je „malo boraca moglo biti među žrtvama“.
Analizirajući podatke Ministarstva zdravlja, otkrili su samo „skromni višak ubijenih odraslih muškaraca“, što bi se moglo objasniti njihovom većom izloženošću riziku u, na primer, spasilačkim naporima.
Kako se procenjuje među 70 odsto mrtvih su žene i deca – a mnogi od ubijenih muškaraca verovatno nisu bili borci i njihov zaključak je teško pobiti.
Mogli bismo napraviti i poređenje sa ratom u Siriji, koji se s pravom smatra jednom od velikih moralnih opscenosti našeg doba. UN procenjuju da je skoro 307.000 od 2011. bilo suočeno sa nasilnim ciljevima. Predratno stanovništvo Sirije bilo je brojčano nešto više od 10 puta veće od broja stanovništva Gaze.
To znači da se posle samo šest nedelja stopa smrtnosti Palestinaca približava upola nižoj od one u Siriji posle decenije rata.
Drugo poređenje je Jemen. Ovo je tragedija koja mi je bliska srcu: napisao sam više kolumni o saudijskom napadu koji podržava zapad i posetio jemenski izbeglički kamp, gde su deca crtala slike mrtvih rođaka ubijenih bombama.
Procenjuje se da je 15.000 jemenskih civila ubijeno u direktnoj vojnoj akciji između 2015. i 2021. uglavnom u vazdušnim napadima predvođenim Saudijskom Arabijom.
Ovo je uporedivo sa Gazom, osim što je prosečna populacija Jemena u ovim ratnim godinama bila 14 puta veća od Gaze, a ovaj broj ubijenih je prikupljen tokom šest godina, a ne šest nedelja.
Može se računati da je broj smrtnih slučajeva u Jemenu zapravo bliži 377.000, zbog smrti od indirektnih uzroka, kao što su nedostatak pristupa hrani, vodi i zdravstvenoj zaštiti.
Ali, naravno, isto će važiti i za Gazu pod opsadom i ta brojka će postati jasna tek nakon što se trenutno krvoproliće okonča.
Poređenje smrtnosti dece u različitim sukobima, koliko god da je sablasno, naglašava jedinstvenu prirodu ovog sukoba u Gazi.
Procenjuje se da su u prve dve godine sirijskog rata deca predstavljala oko 10 odsto smrtnih slučajeva, u Iraku od 2003. 8,6 odsto, a u Ukrajini od invazije šest odsto. U Gazi, deca predstavljaju oko 42 odsto smrtnih slučajeva.
Nijedno poređenje nije savršeno i svaka tragedija mora biti shvaćena na sopstveni način. Ipak, ovi brojevi daju osećaj neobično brutalnih razmera onoga što se dešava u Gazi.
Nije kao da su stvarnosti na terenu skrivene. Zahvaljujući hrabrim novinarima i medijskim radnicima – desetine ubijenih – imamo dokaze o žrtvama civila sa najslikovitijim mogućim detaljima.
Dakle, gde je ona hitnost zapadnih političara i mnogih medija da se ovo zaustavi? Zašto se ne suprotstavljaju ubijanjima u Gazi kao što su se opravdano gadili prema užasima koje je pokrenula invazija Vladimira Putina na Ukrajinu?
Nekoliko ‘navijačica’ izraelske invazije je bilo u stanju da prizna da Hamasovi opsceni zločini od 7. oktobra ne opravdavaju civilnu smrt u ovim razmerama.
Ovo primirje je dobrodošlo, ali široko rasprostranjeno uništavanje infrastrukture značiće da ljudi umiru dugo nakon što bombe prestanu da padaju.
A sa izraženom željom Izraela da okupira Gazu na neodređeno vreme, mnogo nasilja sigurno tek dolazi. Ostaje nam sumorni zaključak.
Ne postoji čak ni pretvaranje da je život Palestinaca bitan. Broj smrtnih slučajeva izraelskih civila od više od 1.000 s pravom je shvaćen kao nepodnošljiv, ali čini se da nema ograničenja koliko stanovnika Gaze može ispuniti nasilne ciljeve.
An entire neighborhood destroyed by Israeli bombing in the Gaza Strip. pic.twitter.com/Qup667sOtd
— The Cradle (@TheCradleMedia) November 22, 2023
O ovom drskom zanemarivanju nevinog života jedva da se razgovaralo na zapadu. Međutim, to je široko shvaćeno u arapskom svetu i velikom delu globalnog juga i neće biti zaboravljeno, zaključuje Oven Džons, prenosi Danas.
