Bivši izaslanik Evropske unije za Kosovo, ukazuje u intervjuu albanskom servisu Glasa Amerike, da bi Kosovo i Srbija trebalo da preispitaju stvarnost – kako bi ostvarili napredak u dijalogu.
Petrič je taj stav, kako je objasnio, izneo u kontekstu rata u Ukrajini i sukoba na Bliskom istoku. Rekao je da ne očekuje brz napredak u pregovaračkom procesu između Kosova i Srbije, kao i da će biti potrebno da predsednik Aleksandar Vučić posle izbora razjasni orijentaciju zemlje koju predvodi.
Glas Amerike: Dugi niz godina i u različitim ulogama, posredovali ste u naporima da se okonča sukob između Kosova i Srbije. Kakva je vaša ocena aktuelne situacije?
Petrič: Na kraju 2023, posle višegodišnjih pregovora uz aktivni angažman međunarodne zajednice, još nismo u mogućnosti da uvidimo šta će biti pravi na kraju tog međunarodnog angažmana. Što je, mislim, najvažnije pitanje. Moramo naći uspešan način da rešimo poslednja važna pitanja otvorena na Balkanu: Srbije i Kosova i Bosne i Hercegovine, koja u različitim aspektima nastavlja da bude veoma nefunkcionalna država. Potrebno je da shvatimo da se to dešava u geopolitički drastično promenjenom okruženju za Evropu. U blizini Evrope – u Ukrajini i na Bliskom istoku, sada se vode dva rata dok još nismo uspešno rešili probleme u region. U državama koje je već trebalo da budu deo Evropske unije, ali su još prilično daleko. I zato je potrebno da razmislimo o novoj strategiji za rešavanje tih pitanja – koja su mnogo lakša od sukoba na Bliskom istoku, ili Rusije i Ukrajine.
Glas Amerike: Tokom godine napetosti su pojačane – što obuhvata oružane grupe koju su činili Srbi na severu Kosova, kao i raspoređivanje Vojske Srbije na državnoj granici. NATO je povećao broj vojnika na Kosovu. Šta mislite o svemu tome?
Petrič: Dva primera koje ste naveli veoma su važni i trebalo bi da nas mnogo zabrinu. Kada je reč o aspektu bezbednosti – u slučaju NATO-a sa KFOR-om, takođe u Bosni u slučaju EUFOR-a, koji je takođe pojačan, reaguje se mnogo brže i ne čeka predugo, kao pre 20-25 godina. Međutim, politički, kada je reč o pregovorima – bojim se da nećemo videti napredak tokom sledeće godine, jer imamo izbore u Srbiji 17. decembra, pa sledeće godine izbore za Evropsku uniju i Evropski parlament. U novembru 2024. su predsednički izbori u Americi. Jasno je da dva sukoba sada imaju punu pažnju kreatora politike u Briselu i Vašingtonu. Sa zabrinutošću kažem da nećemo videti nikakav napredak u pogledu diplomatskog rešenja za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Zato mislim da je dobro smišljeno da se ojača NATO, KFOR, jer se ne sme dozvoliti da se ponove događaji poput onih od pre nekoliko nedelja. Nedavno sam se sastao sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem u Beču, razgovarali smo i sa američkim izaslanikom za Balkan Gabrijelom Eskobarom sat vremena, a uskoro ću se sastati i sa američkim ambasadorom u Beogradu Krisom Hilom. Moj je utisak da obe strane, kako u Beogradu, tako i u Prištini, imaju osećaj da je možda ova eskalacija bila preterana i da treba smanjiti napetosti tenzije, što je neophodno. Međunarodna zajednica ne može sama da brine o bezbednosti u regionu. Moraju se naći partneri za saradnju u oblasti bezbednosti, posebno Beograda i Prištine. Moramo jasno staviti do znanja glavnim akterima – predsedniku Vučiću i premijeru Kurtiju – da moraju doprineti opštoj bezbednosti Evrope i Evropske unije, koju trenutno u velikoj meri ugrožavaju dva sukoba.
Glas Amerike: Kakav je vaš utisak o napadu koji se dogodio 24. septembra na severnom delu Kosova?
Petrič: Moj utisak je da je stvar izmakla kontroli. Da razjasnim: mislim da to nije nužno i svesno planirano u Beogradu. Međutim, ljudi koji su bili uključeni u tu grupu plaćenika su koristili trenutnu nerešenu situaciju. U skladu sa svojim idejama su izazvali haos i poremetili pregovarački proces kojim posreduje Evropska unija. Na obe strane postoje ljudi koji nisu zainteresovani za rešenje. Jasno je da je srpskoj strani teže jer je potrebno da se odrekne Kosova – onoga što je već izgubljeno. Ali, u isto vreme podržavaju fiktivnu ideju da je Kosovo Srbija. Smatram treba da se suoče sa istinom i mislim da su septembarski incidenti predstavljali negativnu procenu situacije. To apsolutno nije put za napredak. To nije u interesu Srbije, niti Kosova, a posebno građana Kosova iz redova srpske manjine. Pitanje na koje se često ne obraća pažnja je činjenica da mladi odlaze sa Kosova, posebno iz većinskog srpskog dela, jer tamo ne vide budućnost. Demografski faktor je verovatno najštetniji za bolju budućnost Kosova i celog regiona.
Glas Amerike: Pominje se pitanje nepoverenja. Na Kosovu postoji zabrinutost da bi Zajednica opština sa srpskom većinom mogla da naruši teritorijalni integritet Kosova – imajući u vidu da Srbija negira nezavisnost Kosova. Da li su te zabrinutosti opravdane?
Petrič: Zabrinutost je uvek, u nekom obliku, osnovana, ali u isto vreme, kako bi je trebalo prevazići? To je glavno pitanje. Mislim da su prevaziđene i u pravnoj formi i u praktičnom aspektu, vodeći računa da Zajednica ne bude pandan Republici Srpskoj. Međunarodna zajednica je svesna da rešenje nalik takvom ne bi bilo adekvatno. Zato, budite sigurni da na Kosovu neće biti Srpske Republike. Ali, smatram da srpskoj manjini na Kosovu treba dati prava u oblasti kulture, ekonomije, obrazovanju i zdravstvu. Treba imati na umu da je trenutno mnogo novca na Kosovo, netransparentno, ušlo iz Beograda. Preko takvog udruženja, ovaj novac treba da se registruje i prođe kroz institucije Prištine. Osnivanjem Zajednice opština sa srpskom većinom Priština će dobiti više prava da kontroliše taj deo Kosova, koji mu, po prirodi, pripada. Na Kosovu postoji manjina koja treba da ima određena prava.
Glas Amerike: Kako odgovoriti u regionu liderima poput gospodina Milorada Dodika u Bosni i drugim srpskim liderima koji se osećaju jačim u ovim okolnostima? Kako se može obezbediti mir i stabilnost na Balkanu?
Petrič: Trenutno neće biti lako. Kao što sam rekao, aktuelni period je složeniji i nije povoljan za pravo rešenje. Ali verujem da na kraju, i to je činjenica: ako se Srbija, kao najveća država Balkana i najrazvijenija ekonomija – ne orijentiše u potpunosti ka Evropskoj uniji neće moći u nju da pristupi. U velikom je interesu gospodina Vučića da se Bosna ne dezintegriše – iako gospodin Dodik tako nešto želi. Ako posmatrate ceo region i odnose između Bosne i Srbije, kao i Srbije i Kosova – treba uzeti u obzir to kako region izgleda. Ne možete suditi o situaciji u Bosni posebno, a da ne uzmete u obzir političke namere u Beogradu. One su trenutno takve da žele da sede na dve-tri stolice i na kraju se ova situacija neće dobro završiti. Verujem da će posle predstojećih izbora izbora gospodin Vučić morati da donese tešku odluku u vezi sa Republikom Srpskom i Kosovom. Nadam se da će krajem 2024. i početkom 2025. godine doći do nove faze u odnosima i pokreta koji vodi ka normalizaciji na području Zapadnog Balkana.
