Doktor Aditi Nerurkar upozorava da intenzivno korišćenje telefona, posebno sa pojačanom osvetljenšću i noćnim skrolovanjem kroz traumatski sadržaj na društvenim medijima, može izazvati stres i negativno uticati na mentalno zdravlje. Prečesto proveravanje telefona takođe može stvoriti zavisnost i povećati osećaj stresa, dok je preporuka ograničenje upotrebe telefona na 20 minuta dnevno.
Vaše telefonske navike mogu biti razlog zbog kojeg imate “stresan život”, upozorio je doktor.
Koristimo svoje mobilne telefone za skoro sve. Od upućivanja poziva i slanja poruka do praćenja najnovijih vesti, gledanja video zapisa, slušanja muzike, pa čak i igranja igrica, ne postoji skoro ništa što uređaji džepne veličine ne mogu da urade. Ali pošto su mnogi od nas zalepljeni za telefon nekoliko sati dnevno, to može negativno uticati na zdravlje, jer je jedan lekar upozorio da bi neke navike mogle da “ubiju” naš mozak.
Doktorka Aditi Nerurkar je objasnila da korišćenje vašeg telefona sa pojačanom osvetljenošću može da izazove stres, posebno kada je upareno sa gledanjem “grafičkog sadržaja” koji je često vidljiv na društvenim medijima i platformama za vesti kroz koje mnogi od nas listaju pre spavanja.
U razgovoru sa Stivenom Bartletom u epizodi njegovog podkasta “Dnevnik generalnog direktora” , dr Nerurkar je rekao da ako želite da živite stresan i anksiozan život, najbolja stvar koju treba da uradite je da “uključite svoj telefon, proverite da li je na visokoj osvetljenosti i skrolujte kroz svaku platformu društvenih medija, svaku platformu za vesti, gledajte grafički sadržaj, video snimke užasnih stvari koje se dešavaju u svetu u ponoć. I nastavite to da radite sve do 4 ili 5 sati ujutro.”
Doktor je takođe podelio tri telefonske navike koje mnogi od nas imaju, a koje negativno utiču na naš svakodnevni život i čine da se osećamo još gore – uključujući koliko često proveravamo svoje telefone i koliko je svetao ekran.
Noćno skrolovanje
Dr Nerurkar je pozvao ljude da prestanu da skroluju na svojim telefonima kasno noću jer nam to može otežati da se odmorimo i dobro spavamo. Tvrdila je da je naša želja da skrolujemo na našim telefonima “primarni poriv”, da tražimo opasnost koja dolazi od osećaja pod stresom, tako da spuštanje telefona i prebacanje fokusa na nešto drugo da se opustite pre spavanja može sprečiti da sate provodite čitajući neprijatne vesti.
Ona je objasnila: – U poslednje vreme bilo je mnogo loših vesti, u stvari, čini se kao da se loše vesti nizaju jedna za drugom, bilo da je klimatska katastrofa ili sukob u određenom delu sveta ili nešto drugo. Tok informacija je brz i bez presedana, tako da mi stalno skrolujemo i tražimo opasnost.
Prečesto proveravate telefon
Mnogi od nas prečesto proveravaju svoje telefone tokom dana, posebno poruke na koje treba da odgovorimo i otključavamo ekran bez nekog posebnog razloga. Dr Nerurkar je rekao da provera telefona čim se probudite i pre nego što odete u krevet može stvoriti “zavisnost od mobilnog telefona” i učiniti da se osećate više pod stresom.
Tvrdila je da u proseku proveravamo svoje telefone 2.600 puta dnevno, pri čemu 62% nas ih proverava u roku od 15 minuta nakon buđenja, a 50% ih proverava usred noći. Da biste to sprečili, stručnjak je preporučio da ograničite upotrebu telefona na 20 minuta dnevno i da “podesite tajmer ako morate za angažovanje i potrošnju”.
Konzumiranje traumatskog sadržaja
Platforme društvenih medija često su pune uznemirujućih sadržaja sukoba, klimatskih katastrofa ili jednostavno ljudi koji dele video snimke rasprava koje su imali sa ljudima na ulici. Gledanje ovih video snimaka može dovesti do emocionalnog stresa, PTSP-a i indirektne traume – a pošto se osećate pod stresom, vaša želja da nastavite da skrolujete je povećana.
Dr Nerurkar je objasnio: – Grafičke slike i video snimci na vašem telefonu mogu da povećaju rizik od PTSP-a i mentalnog zdravlja, jer izazivaju odgovor na borbu ili bekstvo i mogu dovesti do indirektne traume. Studije pokazuje da se rizik od PTSP-a povećava kada konzumirate grafičke slike , čak i ako se ta stvar koju konzumirate dešava hiljadama milja daleko, kao bilo koji sukob, bilo koja klimatska katastrofa, bilo šta.
– To je ciklus. Što više video snimaka konzumirate ili što više grafičkog sadržaja konzumirate, vaša amigdala se rasplamsava, vaš primarni nagon za skrolovanjem počinje da nestaje, a onda još malo skrolujete, a zatim skrolujete još jer se ne osećate bezbedno. Ovo je uobičajena pojava,piše Žena
