Ministar MUP Bratislav Gašić napravio je retrospektivu ovog slučaja.
Gosti emisije “Ni pet, ni šest” koji su pokušali da odgonentu sve nelogičnosti oko slučaja preminule Danke bili su Željko Mašović, psiholog, Predrag Savić, advokat, Uglješa Grgur, narodni poslanik i Saša Borojević, analitičar.
Savić je prvo odgonetnuo kakva je pravna razlika ukoliko su udarili dete kolima, udarili je i bacili telo na đubriše ili ako su je udarili kolima, dokusirili i na kraju bacili telo.
– Vrlo je velika razlika, ali da krenemo od ovog poslednjeg, kako je i procesuirano, teško ubistvo, a uz to ovde ima elemenata da je teško ubistvo urađeno na surov način, te su i prikrivali krivično delo, pa bi u tom slučaju zaprećena kazna bila od deset godina, do doživotne robije. Da se dogodila druga situacija, to bi bilo izazivanje opšte opasnosti u saobraćaju, zaprećena kazna sa smrtnim posledicama do osam godina, a tu bi moglo da se doda to da nisu pružili pomoć licu. U prvoj situaciji bismo imali samo izazivanje opšte opasnosti u saobraćaju i da su pružili pomoć, ali bi se to završilo verovatno bez smrtnih posledice. Ovde još imamo činjenicu da su oni bili u alkoholisanom stanju. Ministar Gašić je rekao da je operativnim radom razrešen slučaj, pa je između ostalog rekao da je postojalo GPS praćenje automobila jer je u vlasništvu komunalnog preduzeća vodovod – započeo je Savić, pa dodao:
– Prema GPS oni su se kretali 20 kilometara na čas, stavili su to povređeno dete na alat, a i u međuvremenu je naišao otac deteta do tog Fiata Pande i pitao da li su videli dete, na šta su oni hladnokrvno odgovorili da nisu.
Grgur je rekao da će istraga utvrditi da li je još ljudi učestvovalo u ovoj zločinu::
– To su zlikovci, a ne znam da li se na toj dvojici završava. Policija će još raditi na istrazi, videće se ko je još tu umešan i da li uz sve ovo ima još neko blaže krivično delo od strane nekoga. Policija je uradila svoj posao kako i priliči, danonoćno se trudila i došlo se do izvršioca. Sada, da li je još neko tu umešan, mislim da će istraga to utvrditi.
Borović je rekao da je možda postojao nalogodavac, i da je u trenutku panike došlo do kobnog završetka:
– Da li mi sada pričamo o tome šta je istina ili kako je to dete završilo ili pokušavamo da saznamo da li je postojao nalogodavac. Ako je postojao nalogodavac kidnapovanja deteta, pa je krenulo po zlu, dobro je poznato da je prvih dva sata presudno, da li tu panika uradi svoje, pa dođe do ubistva, kako bi se oslobodili dokaza. Mi ovde imamo tvrdnju da je dete bilo živo u trenutku odvođenja, ima mnogo detalja do kojih ne znam kako su došli, ali su one na osnovu počinioca ovog dela. Takođe, imamo rečenicu, da jedan na drugog svaljuju i da lažu. Ja barem ne znam kako da im se veruje, teško se u ovakvim situacijama dolazi do prave istine.
S obzirom na to da ništa nije indikovalo da su dvojica optuženih zapravo monstrumi koji su sposobni da ovako nešto urade, Mašović je komentarisao opštu paranoju koja sada vlada:
– Trebalo bi sprečiti tu opštu paranoju, sada i da se povuče ručna sa serviranjem informacija, narod će da nastavi da pravi teorije u svojim glavama. Potom ne znaš šta je gore, da se daju ili da se ne daju informacije. Psihološki, naš mozak kada nema informacije, on sam kreira sopstveni film. Nažalost, 99% nas, svi smo imali taj instikt da je nažalost tragičan kraj, ali smo se svi nadali nečemu. Ne bih da budem general posle bitke, ali i što se tiče snimka, vi snimate ženu, koja je to pritom primetila, pa da je to stvarno otmičar, odgrizla bi mu ruku,piše Srbijadanas
