Međunarodni sud pravde saopštio je da nisu ispunjeni pravni uslovi za donošenje takvog naloga.
Nemačka je na saslušanjima u ovom slučaju tvrdila da je jedva slala oružje u Izrael otkako je počela ofanziva na Pojasa Gazu posle upada ekstremista Hamasa – kojeg SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom – na jug Izraela 7. oktobra.
Nikaragva, dugogodišnji saveznik Palestinaca, tvrdi da Nemačka omogućava genocid tako što šalje oružje i drugu podršku Izraelu.
Izrael, koji nije strana u slučaju između Nikaragve i Nemačke, snažno poriče da njegov napad na Pojas Gaze predstavlja delo genocida i insistira na tome da deluje u samoodbrani.
Pred tim sudom Južna Afrika je već optužila Izrael za genocid.
Na saslušanjima početkom ovog meseca, ambasador Nikaragve u Holandiji, Karlos Hose Arguelo Gomes (Carlos José Argüello Gómez), rekao je 16-članom sudskom veću da “Nemačka ne poštuje svoju obavezu da spreči genocid ili da obezbedi poštovanje međunarodnog humanitarnog prava”.
Nikaragva takođe traži da Nemačka obnovi direktno finansiranje agencije UN za pomoć palestinskim izbeglicama UNRWA. Više zemalja je obustavilo finasiranje te agencije posle navoda Izraela da su desetine njenih zaposlenih povezane s Hamasom i učestvovale u napadu 7. oktobra kojim je počeo rat u Pojasu Gaze.
Šefica nemačkog pravnog tima, Tania fon Uslar-Glajhen (Tania von Silae-Gleichen), rekla je da tvrdnje Nikaragve “nemaju nikakve osnove u činjenicama ili pravu”.
Izrael snažno poriče da napad na Pojas Gaze predstavlja genocidno dela, navodeći da deluje u samoodbrani pošto su militanti predvođeni Hamasom, kojeg SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom, upali na jug Izraela 7. oktobra i ubili oko 1.200 ljudi.
Izraelski pravni savetnik Tal Beker rekao je na sudu ranije ove godine u slučaju koji je pokrenula Južna Afrika da Izrael vodi “rat koji nije započeo i koji nije želeo”.
Otkako je Izrael započeo ofanzivu, više od 34.000 ljudi je ubijeno u Gazi, navode zdravstvene vlasti u na toj teritoriji pod kontrolom Hamasa.
Nemačka decenijama čvrsto podržavala Izrael. Berlin je, međutim, postepeno menjao ton kako je rastao broj civilnih žrtava u Pojasu Gazi.
U slučaju koje je pokrenula Južna Afrika, Međunarodni sud pravde je u januaru naredio Izraelu da učini sve što može da spreči smrt, razaranje i akte genocida u Gazi. U martu je sud izdao nove privremene mere kojima je Izrael naložio da preduzme mere za poboljšanje humanitarne situacije u Pojasu Gaze.
S druge strane, odvojena istraga drugog suda – Međunarodnog krivičnog suda, takođe zabrinjava izraelske zvaničnike.
Istraga Međunarodnog krivičnog suda pokrenuta je 2021. o mogućim ratnim zločinima koje su počinili Izrael i palestinski militanti još od rata Izrael-Hamas 2014. godine. Istraga takođe razmatra izraelsku izgradnju naselja na okupiranoj teritoriji koje Palestinci žele za buduću državu. Izraelski zvaničnici su proteklih dana izrazili zabrinutost zbog mogućih naloga za hapšenje u tom slučaju, prenosi RSE.
