Njegova sestra objavila je na mrežama apel da se jave oni koji imaju bilo kakve informacije, a ovaj slučaj korisnike društvenih mreža je podsetio na tragičnu sudbinu Danke Ilić (2) iz Bora.
– Moja životna priča počinje. Enes Ribić rođen 13. 2. 1997. godine u Bugojnu. Živeli smo u jednom mestu koje se zvalo Novo Naselje, ulica je bila Poljice 4. Živeli smo mama, otac, stariji brat Enes i ja. Nadimak mu je bio Enci. Dana 1. aprila, u 11.30 sati, mama je pravila ručak u kući i rekla mi je: “Hajde, ćeri, zovni brata da jede.” Izašla sam. Bila su neka deca. Pitala sam ih gde je Enci, drug mi kaže: “Otišao je na jedan krug.” Tada je počela naša noćna mora. Izašla sam i tražila ga, ali ga nigde nije bilo. Krenula sam u drugu ulicu. Dole je bila rečica zvana Vesočnica. Bila je plitka. Kao deca smo gradili vir da se kupamo. Ako je upao u tu rečicu, nije mogao proći ograđeni vir – započela je ovu preužnu priču Enesova sestra Alijana na društvenim mrežama.Ona kaže da je tu, u blizini, našla biciklo koje je bilo uredno spušteno što je potpuno netipično za Enesa koji ga nikad nije lepo ostavljao, već bi ga samo bacio kada se zaustavi.
– On je na sebi imao plavi džemper, crnu trenerku i, sećam se, cipelice crne boje. Nalazim biciklo pored obale, mislim da je pao u reku. Otac ide s druge strane, naravno. Stigli su ronioci iz Zenice, koji su ronili tri dana zahvaljujući mojoj tetki, koja je novčano pomagala svim silama, samo da se nađe živ ili mrtav. Imao je malog kućnog ljubimca, pas se zvao Deri. Bio je s njim taj dan. Deri se vratio, ali nije vodio dole, već vodi kod nekog smeća gde stane, ponjuši i vrati se kući.Ronioci su, kako navodi, u viru pronašli uginulu ovcu, ali deteta nigde nije bilo.
– Ronioc reče mome ocu: “Ova rečica je mala. Mislimo da nije u vodi”. Otac, onako uplakan, kaže: “Ronite, upao je.” Došla je policija, traga nema. Ronilo se dan i noć, noć i dan. Nije se ništa našlo – priseća se ona.
Džemper koji je Enes imao je, priseća se, malo širi i ako je upao, veruje, zakačio bi se za granu.
– U tom trenutku počinje košmar. Roditelji su krenuli vidovnjacima, gde su svi tvrdili da je živ. Da napomenem, sve to je finansirala moja tetka. Bez nje se ništa ne bi moglo. Nije odustajala, samo je govorila: “Nemojte pitati za pare, tragajte.” Od tog dana, 1. aprila 2003. godine, svaki trag se gubi. Jedan vidovnjak je bio iz Korčule i rekao: “Dete nije u vodi, ukradeno je” – ispričala je ona.
Enesova sestra kaže da se do današnjeg dana ništa ne zna, ali je ona uverena da je živ.
– Ako je živ, a jeste, znam i ako čita neko, neka se seti ožiljka na nozi, gde se posekao sekirom. Mali ožiljak, duža kosica. Bio je onako temperamentan, veseo. Imao je repić na glavi, kao što sam napomenula, duža kosica je bila – završila je Alijana ovu potresnu priču o ljudskoj sudbini, kao i o ljubavi i nadi koje ne prestaju.Mnogi korisnici društvenih mreža izrazili su svoje saučešće i nadu da će momak koji sada već ima 27 godina biti nađen i spojen sa porodicom.
Međutim, bilo je i onih koji su ovaj slučaj uporedili sa devojčicom Dankom Ilić.
Devojcica Danka Ilic (2) ubijena je 26. marta ove godine u Banjskom Polju, a za zločin kakav Srbija ne pamti osumnjičeni su dva muškarca (50), koji odbijaju da otkriju lokaciju na koju su prebacili telo s deponije. Moja teorija kada sve ovo pročitam je ili da je strpan s bicikla u neki kombi i odnet za organe ili da je neko jurio i kolima naleteo na njega – udario ga i usmrtio, a zatim iz straha da ne odgovara stavio telo u kola i odneo negde da ga se otarasi – napisao je jedan.
– U potpunosti vas razumem. Kao da čitam o svom nestalom detetu. Ista scena, ali 1982. godine. Samo se nadam da su živi i da su dobro – napisala je žena.
Međutim, bilo je nažalost i teoretičara zavre, koje uprkos svemu što se izdešavalo sa malom Dankom i priznanju uhapšenih, veruju da su ona i druga deca ukradena.
– Skoro identični slučajevi kao kod nedavno nestale male Danke. Sve do jednog slučaja je u pitanju krađa dece.
Bilo je i onih koji su davali savete:
– Srećno u potrazi. Uradite DNK analizu. Možda je i on uradio, pa se tako spojite, nikad se ne zna,piše Kurir
