Švajcarska, koja je bila domaćin samita, saopštila je da je u razgovorima učestvovalo više od 90 zemalja, a velika većina njih je potpisala komunike, prema listi koju su švajcarski organizatori objavili na kraju zasedanja, prenosi RSE.
Odsustvo Rusije na mirovnom samitu koji je inicirala Ukrajina umanjilo je nade u bilo kakav napredak, kao i odluka Kine da se drži po strani.
Uoči samita, ruski predsednik Vladimir Putin izneo je oštre uslove za prekid vatre, uključujući da Ukrajina preda kontrolu nad četiri regiona u oblastima koje ne samo da su okupirale ruske invazione snage, već i regione pod kontrolom Ukrajine, a zahtevi su odmah odbijeni od Kijeva i njegovih zapadnih saveznika.
Sve o ratu u ukrajini
Čak i pre Putinove izjave 14. juna u Ministarstvu spoljnih poslova u Moskvi, ruski zvaničnici su odbacili taj događaj kao uzaludan. To je navelo Kinu, koja je snažan trgovinski partner Moskve i podržava mnoge pozicije Moskve na globalnoj sceni, da takođe odbije da učestvuje.
Među onima koji nisu potpisali završni dokument, koji se fokusirao na pitanja nuklearne bezbednosti, bezbednosti hrane i razmene zatvorenika, bili su učesnici Indija, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati. Brazil, koji je na spisku prisutnih bio naveden kao “posmatrač”, takođe se nije našao kao potpisnik.
Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen), predsednica Evropske komisije, rekla je da je konferencija “s pravom” nazvana “Put ka miru”, jer takav cilj neće biti postignut ni u jednom koraku.
“To nisu bili mirovni pregovori jer Putin nije ozbiljan u pogledu okončanja rata. On insistira na kapitulaciji. Insistira na ustupanju ukrajinske teritorije — čak i teritorije koju on danas nije okupirao. On insistira na razoružanju Ukrajine, ostavljajući je ranjivom na buduću agresiju. Nijedna zemlja nikada ne bi prihvatila ove nečuvene uslove”, navela je.
Govoreći na kraju dvodnevnog sastanka u Burgenstoku, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da podrška zapadnih i drugih lidera pokazuje da se vladavina međunarodnog prava može obnoviti.
“Nadam se da ćemo moći da postignemo rezultate što je pre moguće”, rekao je Zelenski, dodajući: “Dokazaćemo svima u svetu da Povelja UN može biti vraćena u punu efikasnost”.
Završni dokument potvrdio posvećenost saveznika Ukrajini
U završnom saopštenju se navodi da Povelja UN i “poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta… mogu i poslužiće kao osnova za postizanje sveobuhvatnog, pravednog i trajnog mira u Ukrajini”.
“Verujemo da postizanje mira zahteva učešće i dijalog između svih strana”, takođe je rečeno u saopštenju.
Viola Amherd, švajcarska predsednica koja je bila domaćin događaja, rekla je na završnoj konferenciji za novinare da činjenica da je “velika većina” učesnika pristala na završni dokument “pokazuje šta diplomatija može da postigne”.
“Smatramo da postizanje mira zahteva učešće i dijalog između svih strana”, navodi se u dokumentu.
“Ponovo potvrđujemo našu posvećenost… principima suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta svih država, uključujući Ukrajinu, unutar njihovih međunarodno priznatih granica”, dodaje se u dokumentu.
Završni dokument takođe poziva da svi ratni zarobljenici budu oslobođeni u “potpunoj razmeni” i da se sva ukrajinska deca koja su “deportovana i protivpravno raseljena” vrate u Ukrajinu.
Kijev optužuje Rusiju da je otela skoro 20.000 dece iz delova istoka i juga zemlje nad kojima su njene snage preuzele kontrolu.
Radne grupe na samitu su se bavile i pitanjima globalne bezbednosti hrane i nuklearne bezbednosti.
“Bezbednost hrane ne sme da bude naoružana ni na koji način”, navodi se u deklaraciji i dodaje da je pristup lukama u Crnom i Azovskom moru “kritičan” za globalno snabdevanje hranom.
A zemlje su takođe pozvale da se Ukrajini da “potpuna suverena kontrola” nad Zaporoškom nuklearnom elektranom.
Smešten na jugu Ukrajine, objekat je najveća nuklearna lokacija u Evropi i kontrolišu ga ruske snage od početka rata.
Kulminacija napora ukrajinskog predsednika da okonča rat
Samit od 15. do 16. juna predstavljao je kulminaciju napora Zelenskog u proteklih 19 meseci da angažuje globalne lidere u pomoći da se okonča najveći rat u Evropi od Drugog svetskog rata.
Švajcarska je pristala da bude domaćin samita u nadi da će utrti put budućem mirovnom procesu koji uključuje Rusiju. Zelenski nije želeo da Rusija učestvuje u ovoj fazi.
Ihor Žovkva, zamenik šefa kabineta Zelenskog, rekao je novinarima na marginama samita da je Kijev odlučio da se fokusira na nuklearnu i prehrambenu bezbednost te povratak ratnih zarobljenika i dece otete iz Ukrajine tokom sukoba “jer je većina međunarodne zajednice danas ujedinjena oko tih stavova”.
Dan pre otvaranja dvodnevnog samita 15. juna, ruski predsednik Vladimir Putin pozvao je Kijev da odustane od svojih NATO ambicija i preda četiri provincije za koje Moskva tvrdi da polaže pravo.
Predlog, koji je Kijev nazvao “manipulativnim” i “apsurdnim” i jednakim predaji, signalizirao je Putinovu odlučnost da nastavi sukob, bacivši dalju senku na sastanak.
Haris najavila novu američku pomoć
Potpredsednica SAD Kamala Harris stiže u odmaralište Buergenstock tokom samita o miru u Ukrajini, u Stansstadu blizu Lucerna, Švicarska, 15. juna 2024.
PROČITAJTE I OVO:
Potpredsednica SAD najavila 1,5 milijardu dolara pomoći Ukrajini
Na skupu učestvovali su i potpredsednica SAD Kamala Haris i lideri Francuske, Nemačke, Kanade, Italije, Britanije i Japana. Očekuje se da će se pridružiti i Indija, Turska i Mađarska, koje održavaju prijateljske odnose sa Rusijom.
Potpredsednica SAD Kamala Haris objavila je 15. juna pomoć od više od 1,5 milijardu dolara za energetski sektor, humanitarnu pomoć i civilnu bezbednost u Ukrajini.
Ona je rekla je da pomoć uključuje 500 miliona dolara novih sredstava za energetsku pomoć. Pored toga 324 miliona dolara koje je već najavio USAID, američka agencija za razvoj, će biti preusmerena da odgovori na hitne energetske potrebe.
Sveopšti rat Rusije protiv Ukrajine, pokrenut u februaru 2022, ne pokazuje znake jenjavanja. Uprkos gubicima u ruskoj vojsci za koje koje američki zvaničnici kažu da je najmanje 350.000 ubijenih i ranjenih vojnika, Rusija nastavila da napreduje.
Prošlog meseca, Rusija je pokrenula ofanzivu manjeg obima u severnom regionu Harkova, nastojeći da rastegne već nadjačane ukrajinske snage preko linije fronta dugog oko 1.200 kilometara. Napori su usporeni, pošto je Ukrajina poslala nove jedinice u to područje i ojačala položaje.
Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski i američki predsjednik Joe Biden, Italija, 13. jun 2024.
PROČITAJTE I OVO:
Ukrajina i Rusija razmjenjuju napade dronovima nakon G7 zajma Kijevu
Ali nedostatak naoružanja iz Sjedinjenih Država – čije su isporuke zaustavljene mesecima zbog sukoba u Kongresu – dao je Rusiji prednost na bojnom polju, zajedno sa nesposobnošću Ukrajine da unese veliki broj svežih trupa u borbu.
Veruje se da su žrtve Ukrajine uporedive sa ruskim.
Takođe se očekivalo da će se švajcarski razgovori usredsrediti na šire brige izazvane ratom, kao što su bezbednost hrane i nuklearne energije i sloboda plovidbe, navodi Rojters.
Uoči samita, lideri Grupe 7 velikih industrijskih zemalja najavili su paket zajma od 50 milijardi dolara za Kijev koji će koristiti kamate i prihod od više od 260 milijardi dolara zamrznute ruske imovine.
A američki predsednik Džo Bajden i Zelenski potpisali su ove nedelje bezbednosni sporazum koji obavezuje SAD na 10 godina da nastave obuku ukrajinskih oružanih snaga.
Bajden, koji neće prisustvovati samitu uprkos molbama Zelenskog, takođe je odobrio slanje Ukrajini još jednog raketnog sistema Patriot.
Bela kuća je takođe ublažila ograničenja koja su sprečavala Ukrajinu da koristi američko oružje za napade unutar Rusije, dozvoljavajući udare na Rusiju sa ograničenom svrhom odbrane Harkova.
Analitičari kažu da je to faktor koji doprinosi nedavnim naporima Ukrajine da zaustavi tamošnju rusku ofanzivu.
