Ovo praktično znači da građani BiH imaju skoro tri puta manji BDP po glavi stanovnika od prosjeka EU, pišu nezavisne.
Prema podacima Eurostata za prošlu godinu, koji su izašli prije nekoliko dana, bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika bio je najveći u Luksemburgu i to za 139 odsto iznad prosjeka EU.
Iz Kancelarije EU zadužene za statistiku se navodi da slijedi Irska (111 odsto iznad prosjeka). Zatim su tu zemlje koje nisu u EU, a to su Norveška, koja ima veći BDP po glavi stanovnika za 73 odsto od prosjeka Evropske unije, Švajcarska 54 odsto, te Island 34 odsto. Nizozemska ima 30 odsto veći BDP po glavi stanovnika od prosjeka EU. Još osam zemalja ima veći BDP od prosjeka Evropske unije, a to su Danska, Austrija, Belgija, Njemačka, Švedska, Finska, Malta i Francuska.
Što se tiče regiona, nešto bolja od BiH i Albanije je Sjeverna Makedonija, koja prema ovim podacima ima 41 odsto bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika od prosjeka EU. Srbija ima 46 odsto, a Crna Gora 52 odsto. Hrvatska ima 76 odsto BDP-a od prosjeka EU, dok je Slovenija najbolja od zemalja bivše Jugoslavije i ima 91 odsto.
Da su ovo zabrinjavajući podaci za Bosnu i Hercegovinu, kažu i ekonomisti.
“Podaci Eurostata za prošlu godinu, koji pokazuju da Bosna i Hercegovina ima tek 35% BDP-a po glavi stanovnika u odnosu na prosjek EU, svakako su zabrinjavajući. Ovi podaci jasno ukazuju na značajne ekonomske izazove s kojima se suočavamo. No, važno je napomenuti da ovakvo stanje nije nepromjenljivo. Jedan od ključnih izazova s kojima se suočavamo je nefunkcionalna vlast na nivou zajedničkih organa BiH. Političke tenzije i neefikasnost institucija značajno otežavaju sprovođenje potrebnih reformi i privlačenje stranih investicija. Bez političke stabilnosti i koherentne politike teško je ostvariti dugoročan ekonomski napredak”, ističe za “Nezavisne novine” Siniša Pepić, doktor ekonomske diplomatije.
On dodaje da uz prave ekonomske reforme Bosna i Hercegovina može postići znatan napredak.
“Reforme koje bi olakšale poslovanje, smanjile birokratiju i poboljšale pravnu sigurnost mogle bi privući strane investicije, koje su ključne za ubrzanje ekonomskog rasta. Dodatno, politička stabilnost igra veliku ulogu u stvaranju povoljnog poslovnog okruženja. Stabilna politička scena omogućava dugoročnija planiranja i investicije, što je neophodno za održiv ekonomski rast. Infrastrukturna ulaganja i poboljšanja u obrazovnom sistemu takođe su od suštinskog značaja. Razvoj moderne infrastrukture olakšao bi poslovanje i povećao produktivnost, dok bi bolji obrazovni sistem stvorio kvalifikovaniju radnu snagu, sposobnu da odgovori na zahtjeve tržišta rada. Dakle, iako trenutna situacija nije povoljna, postoji mnogo prostora za napredak. Uz prave politike, odlučnost i prevazilaženje političkih prepreka, BiH može napraviti značajan iskorak i približiti se ekonomskom nivou razvijenih evropskih zemalja”, objasnio je Pepić.
Ekonomista Saša Stevanović kaže da je niska polazna osnova dobar pokazatelj, jer imamo veće šanse za rast.
“Polazna osnova je niska. Da li je to dobar ili loš podatak, zavisi od percepcije. Kada ste na posljednjem mjestu, možete da tugujete ili da imate cilj da više ne budete tu. Takođe, kada se upoređujemo već sa Evropom, trebamo biti svjesni činjenice da je kod nas siva ekonomija 30%, u Evropi niža. Da li možemo očekivati nešto bolje? Možemo ako radimo bolje i drugačije. Mislim da smo radili drugačije od 2020. godine, pa trebamo vidjeti jesmo li imali brži rast nego prije 2020. godine. Ne pomaže ako imate 800 miliona politički zarobljenih, ako imate da se dekretom iz inostranstva, potezom pera, načini šteta od 100 miliona KM, ako u vremenu korone ne smanjujete stopu obavezne rezerve. Uglavnom, ako identifikujemo šta nas udaljava od boljeg standarda i dohotka, ako se složimo da to riješimo, može biti bolje. Ako se ne identifikujemo i ne složimo da nam bude bolje, onda nam neće biti bolje”, naglasio je Stevanović.
