„Ups“, reče Volkswagen 2015., u vreme kada je izbio „dizelgejt“. Bilo je potrebno nekoliko godina i popriličan broj milijardi dolara da bi nemački gigant „iskompenzovao“ stvari i ostavio ružnu prošlost iza sebe. Međutim, kompanija je takođe morala da predstavi ubedljivu strategiju u vezi s planovima koji podrazumevaju otklon od oslanjanja na omražene dizel motore. Samim tim, električna inicijativa koja je usledila nimalo ne treba da čudi, a pet godina kasnije, možemo da vidimo prve rezultate nove orijentacije nemačkog proizvođača, i to u vidu ID.3.
Kako pišu Vrele Gume, čuveni JATO Dynamics, nezavisna kompanija koja se bavi istraživanjem u automobilskom sektoru, upravo je objavila prodajne brojke iz septembra, vezane za evropsko tržište. Ono čemu svedočimo je do pre godinu-dve bilo potpuno nezamislivo. Naime, po prvi put u istoriji automobilske industrije, broj novih registrovanih elektrifikovanih vozila (BEV, PHEV i HEV) je prošlog meseca nadmašio broj registracija dizel modela. (Ovo se sigurno neće svideti našim vozačima, koji željno čekaju dizel polovnjake sa zapada, jer se bliži trenutak kada ih više neće biti). Doduše, još uvek govorimo o maloj razlici, ali čak i da se radi o samo jednom automobilu, i to bi bila značajna vest. Pre nego što odemo detaljnije u priču, stvari treba sagledati iz ove perspektive: pre deset godina, na dizele se odnosilo 50 odsto novih registracija, dok je tržišni udeo električnih automobila bio ispod jednog procenta. Ovog septembra, svedočimo prodaji dizel vozila od 24,8 odsto, dok se gotovo polovina tog procenta (12%) odnosi na čisto električna vozila. Kada se tome dodaju „plug-in“ i regularni hibridi, dobijamo ukupan marketinški udeo elektrifikovanih vozila od 25 odsto.
Po brojkama koje je pružio JATO, Volkswagen grupa je lider u BEV segmentu u smislu rasta, a sledi Tesla. VW je zabeležio rast od čak 352 odsto, naravno zahvaljujući novom ID.3, dok je najprodavaniji Tesla Model 3, s 15.702 jedinice, iza kojeg je Renault Zoe, s 11.023 prodata primerka. Uprkos ohrabrujućem startu, ID.3 nije uspeo da ostvari petocifrenu brojku, jer je isporučeno 7.897 primeraka ovog modela.
Kada je o segmentima reč, SUV/krosoveri i dalje ubedljivo vode s 41,3 odsto tržišnog udela, dok ih prate modeli iz B segmenta (19%), a zatim oni iz C kategorije (17,7%). Svi ostali „barataju“ jednocifrenim brojkama.
Postoji više razloga zašto dizel automobili više nisu omiljeni izbor evropskih kupaca, a teško je reći koji je od tih razloga bitniji u odnosu na drugi. S jedne strane, imamo regulativu koja nedvosmisleno ima nameru da izbaci dizel motore iz velikih gradova u budućnosti, verovatno i u potpunosti.
S druge strane, sve veći broj ljudi počinje da obraća pažnju na ekološki uticaj koji vrše njihove vozačke navike. Javno mnjenje je danas mnogo svesnije opasnosti koju donosi zagađenje i emisija ugljen-dioksida, a uz sve to, „dizelaši“ emituju i azotne okside, kao i druge po zdravlje štetne čestice. Pored toga, razvoj hibridne tehnologije znači da većina prednosti koju poseduju dizel motori može biti postignuta kroz miks električnog i benzinskog pogona. Visok obrtni moment pri niskim obrtajima, široka autonomija, niska emisija CO2? Sve to može da se dobije s hibridima.
Na kraju, cene elektrifikovanih modela konstantno padaju, a u nekim slučajevima, kupovina takvog vozila može biti čak atraktivnija u odnosu na ekvivalentnu dizel opciju, zahvaljujući brojim subvencijama. S konkurencijom koja postaje sve oštrija, i razvojem novih tehnologija, pad cena baterijski pogonjenih vozila se podrazumeva, mada bi aktuelna stopa mogla biti nešto usporena u budućnosti, prenosi vrelegume.
