Kako se navodi u ovom izvještaju, realni rast BDP-a u BiH porastao je na 2,7%, dok je međugodišnji rast prema preliminarnim procjenama 1,7 odsto.
Tako je jedino Sjeverna Makedonija imala slabiji rast, koji je u zadnjem kvartalu prošle godine iznosio 0,9 odsto, a u prvom kvartalu ove 1,2 odsto.
Crna Gora je u posljednjem kvartalu prošle godine imala rashod od 4,3 odsto, a u prvom ove godine 4,4 odsto.
Albanija je takođe imala veći rast od BiH. U zadnjem kvartalu 2023. godine on je iznosio 3,8 odsto, a u prvom ove godine 3,6 odsto.
Što se tiče Srbije, ona je imala rast od 3,8 odsto u zadnjem kvartalu prošle godine, a 4,7 odsto u prvom kvartalu ove.
“U pogledu rashoda, glavni pokretač rasta bilo je snažno povećanje bruto investicija za 49,8%, doprinoseći 7,5 poena do rasta. Međutim, nema informacija u kojoj mjeri je ovo povećanje bilo vođeno stalnim ulaganjem, zalihama ili statističkim odstupanjima. U isto vrijeme, pad izvoza, koji je počeo u drugom kvartalu 2023. godine, produbljen je na 14,9% u odnosu na isti period prethodne godine. Privatna potrošnja, obično glavni izvor rasta, porasla je za 2,7% u odnosu na isti period prethodne godine, doprinoseći 2,2 odsto do ukupnog rasta proizvodnje”, piše u izvještaju Evropske komisije.
Dalje se navodi da je rast uvoza nakon toga postao pozitivan poslije tri uzastopna kvartala smanjenja.
“Proizvodnja u industriji, koja je oko 20% ukupne bruto dodate vrijednosti, opala je već sedmi uzastopni kvartal. Za 2023. godinu, privremeni podaci ukazuju na rast proizvodnje od oko 1,6% u 2023. godini, u poređenju sa 3,9% godinu dana ranije”, dodaje se, između ostalog, u ovom izvještaju.
Siniša Pepić, doktor ekonomske diplomatije, kaže za “Nezavisne novine” da se Bosna i Hercegovina suočava s nizom strukturnih izazova koji koče njen ekonomski rast, čineći je jednom od zemalja s najnižim rastom među kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji.
“Postavlja se pitanje zašto je to tako. Razlozi su mnogobrojni i kompleksni. Prvo, politička nestabilnost i složenost sistema u BiH značajno usporavaju sprovođenje reformi. Sporost u donošenju odluka, česta politička previranja i nedostatak koordinacije između različitih nivoa vlasti, naročito u komunikaciji kantonalnih s federalnim ministarstvima, onemogućavaju stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja koje bi moglo podstaknuti investicije i ekonomski rast. Drugo, BiH se suočava s velikim deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni. Struktura ekonomije je takva da je u velikoj meri zavisna od uvoza, dok je izvozna baza slaba i nedovoljno diverzifikovana. Treći faktor je smanjena potražnja iz EU, koja je najveći trgovinski partner BiH. Ekonomske turbulencije unutar EU, kao i globalni ekonomski izazovi, utiču na smanjenje izvoza iz BiH. Ovo dodatno otežava situaciju, jer slabija tražnja iz EU znači manje prihoda za domaće kompanije koje već imaju problema s konkurentnošću”, naveo je Pepić.
Dodao je da bi Evropska unija trebalo aktivnije da podržava BiH, ne samo kroz finansijsku pomoć, već i kroz tehničku, te prenos znanja kako bi se unaprijedili administrativni kapaciteti i efikasnost vlasti.
“Kako doći do boljih rezultata? Prvo, potrebno je jačati političku stabilnost i unaprediti vladavinu prava. Ovo bi stvorilo povoljnije poslovno okruženje i privuklo strane investicije. Drugo, nužno je raditi na diverzifikaciji ekonomije i unapređenju izvozne baze. Takođe, potrebno je jačati regionalnu saradnju i bolje iskoristiti prednosti koje donosi blizina velikih tržišta poput EU. Za kraj, BiH mora raditi na unapređenju infrastrukture i obrazovnog sistema kako bi stvorila uslove za dugoročni održivi rast”, objasnio je Pepić.
Ekonomista Igor Gavran istakao je da ovo, nažalost, i nije iznenađenje, s obzirom na to koliko se već dugo praktično ništa ne preduzima ni na ekonomskom reformama ni na podršci privredi ni na privlačenju ulaganja.
“U EU integracijama smo također zadnji u regiji, dok istovremeno odbacujemo i poklone, odnosno novac koji nam EU nudi bespovratno jer nam vlasti nisu u stanju usaglasiti čak ni trivijalna pitanja poput pozivnog broja za hitne situacije. A da o političkoj nestabilnosti i destrukciji i ne govorimo. Jednostavno, ovi statistički podaci su realan pokazatelj stanja i skoro da je veće iznenađenje da rasta uopšte ima nego da je tako nizak”, zaključio je Gavran, pišu Nezavisne novine.
