Od povratka Donalda Trumpa u Belu kuću prošlo je mesec i po, ali je i sada već sasvim jasno da je u pitanju zaista novi predsednik, te da će se njegova politika u drugom mandatu značajno razlikovati od one koju je vodio od 2016. do 2020. godine.
To se naročito odnosi na veliki uticaj tzv. tehnološkog kartela, kako američki mediji nazivaju najuticajnije osnivače i predsednike kompanija iz Silikonske doline, koji su, uzgred, i godinama u vrhu svetske liste najbogatijih. Na prvom mestu je to Elon Musk, najbogatiji čovek sveta i osnivač kompanije Tesla, ali i Jeff Bezos, osnivač Amazona, te Larry Ellison, osnivač kompanije Oracle.
Trump bi u svom nastojanju da vrati deo tehnološke industrije i proizvodnje u SAD sa Tajvana i iz Kine mogao da računa i na veće korišćenje kriptovaluta i novih vrsta „digitalnog“ novca.
Argentinska prevara
Pre desetak dana Argentinu je potresao veliki skandal na najvišem nivou. Predsednik Javier Milei, koji je na vlast došao uz veliku podršku glasača, objavio je na društvenoj mreži X (nekadašnjem Twitteru) poziv da građani kupuju kriptovalutu, pod nazivom „Libra“, navodeći da će „ona doprineti ekonomskom rastu i finansiraju malih biznisa i startup kompanija“. Mnogi Argentinci su ovaj poziv shvatili kao direktnu podršku i garanciju države za „digitalne novčiće“, te je za manje od 15 sati njena tržišna vrednost iznosila gotovo 4,2 milijardi dolara. Ipak, to nije potrajalo. Samo nekoliko sati kasnije najveći ulagači i rani investitori s najvećim brojem „Libra“ novčića su počeli da ih prodaju, što je dovelo da brzog pada vrednosti. U isto vreme, predsednik Milei (ili neko od njegovih saradnika) sa mreže X je obrisao prvobitnu objavu.
Samo dan kasnije, ispostavilo se da je najveći deo novca otišao grupi investitora manjoj od 100 ljudi, za koju se veruje da je imala „insajderske“ informacije iz kabineta predsednika ili iz Argentinske vlade. Najveći broj običnih ulagača, njih gotovo 50.000, izgubilo je gotovo sav novac, ukupno četiri milijarde dolara.
Ovaj finansijski efekat je godinama dobro poznat iz sveta berzi i naziva se rug pull (izvlačenje tepiha ispod nogu) i koristi se da opiše neku vrstu prevare u kojoj mala grupa investitora ima tajne informacije o kretanju cene akcija ili, u ovom slučaju, vrednosti kriptovaluta, te brzo prodaju svoj udeo dok su cene još visoke.
Naravno, ponašanje Mileia je izazvalo veliki politički potres, te su tamošnji istražioci pokrenuli i veliku korupcijsku istragu, dok opozicija (očekivano) traži njegovu smenu ili ostavku. Predsednik se nešto kasnije ponovo obratio na mreži X, navodeći da „nije znao da je reč o kriptoprevari“. Ipak, sajt programa ekonomskog oporavka Viva la Libertad i dalje nudi investiranje u „Libru“, kao i u još nekoliko kriptovaluta.
Novčić sa Trumpovim likom
Slično svom južnoameričkom kolegi, i Trump ima omiljenu kriptovalutu i to sa svojim likom. Uoči njegovog povratka u Belu kuću u januaru, lansirana je kriptovaluta “Trump”, koja je brzo postala popularna među MAGA glasačima, političkim pokretom koji je pokrenut još u vreme Trumpovog prvog mandata.
Na različitim sajtovima za financijske analize se može videti i oštar pad vrednosti „Trump“ digitalnog novca praktično od prvog dana te on sada vredi oko 13 dolara, dok je ukupna vrednost cele kriptovalute pala za neverovatnih 57 odsto.
Zanimljivo je i da većina republikanskih zvaničnika, te brojnih MAGA aktivista u SAD-u, na svojim nalozima na različitim mrežama promoviše „Trump“ kriptovalutu, ali i svoje sopstvene. Ovakve kriptovalute se nazivaju meme coins, što označava da je njihova prava vrednost zapravo samo u online popularnosti njihovih osnivača, a većina ih propadne u prvoj nedelji od inicijalnog pokretanja na kriptoberzama.
Budućnost je, ipak, digitalna
Brojne rug pull afere i sumnjivi investitori vezani za malo poznate kriptovalute, sa druge strane, gotovo da nemaju nikakvog uticaja na „najveće igrače“ – bitcoin, ethereum i tether. Štaviše, bitcoin kao najstarija i najpoznatijia kriptovaluta beleži stalne rekorde svoje vrednosti. Trenutno je na gotovo 92.000 dolara za jedan „kriptonovčić“, a početkom decembra prošle godine vredeo je neverovatnih 103.000 dolara, što je daleko više od cena akcija kompanija Apple, Nvidia i Microsoft, pa čak i cene zlata. Zbog toga nije neočekivano da sve veći broj investitora, banaka, različitih fondova, pa čak i država, sve više ulaže u kupovinu bitcoina.
SAD je i na prvom mestu u svetu po „rudarenju“ bitcoina, digitalnom procesu na specijalnim računarima (nazvanim miner, odnosno rudar) u kome nastaje ova kriptovaluta, te se gotovo 37 odsto globalnog „rudarenja“ dešava u SAD-u.
Nakon velikog porasta „rudarenja“ i stvaranja čitavih kriptofarmi na nivou velikih fabrika u periodu od 2017. do 2020, Kina je 2021. godine zabranila i rudarenje i trgovinu kriptovalutama za obične građane. To je ostavilo veliki prostor za SAD, a male kriptofarme sa desetak „rudarskih računara“ postoje i širom Zapadnog Balkana.
Trump promoviše kriptovalute ‘na sva zvona’
Zbog ovoga, Trump je još u svojoj predizbornoj kampanji „na sva zvona“ promovisao kriptovalute, obećavajući da će nova administracija doneti brojne olakšice za dalji rast ove industrije. Odmah nakon preuzimanja funkcije, Trump je naložio stvaranje radne grupe za analizu ukupne vrednosti svih kriptovaluta u SAD-u (Digital Asset Group, DAG), koja bi trebala da bude temelj budućim „strateškim kriptorezervama“. One bi bile organizovane slično postojećim Federalnim rezervama SAD-a i njihov zadatak bi bio da se „sa jednog mesta“ upravlja stvaranjem, trgovinom i regulativom u svetu kriptovaluta.
Očigledno je da Trumpova administracija želi da u globalnoj tehnološkoj trci, pre svega sa Kinom, ali i Evropskom unijom, te rastućim ekonomijama u Aziji, što više diverzifikuje svoja „ukupna ulaganja“.
Vreme kada je dolar imao vodeću globalnu vrednost, zahvaljujući cenama nafte te zlatnim rezervama, daleka su prošlost. U bliskoj budućnosti, za pet do deset godina, efekti tzv. četvrte industrijske revolucije će umnogome promeniti ne samo različite industrije već i globalni finansijski sektor. Kriptovalute te „blockchain“, globalna decentralizovana baza podataka svih digitalnih transakcija, igraće daleko veću ulogu u životima milijardi ljudi širom sveta.
Iako retko ko danas može priuštiti da poseduje barem i samo jedan bitcoin, ostaje „uteha“ da većina „obožavalaca“ novog-starog predsednika SAD-a može da poseduje njegov digitalni novac.
Stvaranje strateških rezervi kriptovaluta
U međuvremenu je Trump potvrdio i da je njegova izvršna naredba „usmerila predsedničku radnu grupu o kriptovalutama da krene napred u kripto strateškoj rezervi“ koja će uključivati Ripple (XRP), Solana (SOL) i Cardano (Ada). Najavio je i da će se pobrinuti da „SAD bude kriptoprestonica sveta“.
Sve tri kriptovalute su nakon ove najave zabeležile skok vrednosti – Solana za 19 odsto, Ripple za 27, dok je Cardano skočio za neverovatnih 53 odsto.
Ripple je naročito zanimljiva kriptovaluta. Nakon Trumpove najave, njegova ukupna kapitalizacija (market cap) je gotovo udvostručena, i to na čitavih milijardu tokena (dostupnih novčića). Kao kriptovaluta, Ripple je lansiran još 2012. godine, ali je donedavno imala relativno slab uspeh, naročito u poređenju sa gigantima poput bitcoina i ethereuma. Isto tako, dosta je i sigurnija od drugih sličnih manjih kriptovaluta, budući da su transakcije osigurane mrežom „nezavisnih validatora“, vrstom softvera koji nezavisno prate i potvrđuju svaku kupovinu i prodaju. Sve aktivnosti se čuvaju u UNL fajlovima (Unique Node List), nekoj vrsti baze podataka svih transakcija, što je verovatno i jedan od razloga da ona bude uvrštena u odabir za stvaranje „strateških kriptorezervi“.
Trump će krajem nedelje biti domaćin prvog „kripto samita“, na kome će biti prisutan i David Sacks, nazvan „crypto i AI šefom“ u novoj američkoj administraciji. Neki mediji bliski republikancima nazivaju Trumpa i „prvim kripto predsednikom u istoriji“, prenosi AJB.
