“U Federaciji Bosne i Hercegovine, zaključno sa 2023. godinom instalisano je 888 solarnih elektrana ukupne instalisane snage 79.019 kW (kilovata), 70 malih hidroelektrana ukupne instalisane snage 75.130 kW, devet vjetroelektrana ukupne instalisane snage 135.000 kW i četiri elektrane na biogas instalisane snage 600 kW”, potvrđeno je za Fenu iz Regulatorne komisije za energiju u FBiH- FERK.
Prema informacijama kojima raspolaže Federalno ministarstvo energije, rudarstva i industrije (FMERI) kao i zvaničnom izvještaju upućenom prema sekretarijatu EnZ, BiH/FBiH je ispunila cilj od proizvodnje 40 posto energije iz obnovljivih izvora energije.
Iz tog ministarstva navode kako najviše obnovljive energije koristimo iz drvne biomase za grijanje, a što se tiče proizvodnje električne energije najviše koristimo električnu energiju dobivenu iz hidroelektrana.
“U Federaciji se trenutno provodi više projekata iz obnovljivih izvora energije. Ovo ministasrtvo izdaje energetsku dozvolu za projekte instalisane snage iznad 1 MW koja predstavlja upravni akt koji prethodi izdavanju građevinske dozvole”, istakli su iz FMERI.
Kada su u pitanju sredstva iz EU fondova, za IPU, odnosno budžetsku podršku EU Bosni i Hercegovini namijenjeno je 2 puta po oko 13 miliona KM za mjere energijske efikasnosti u domaćinstvima i malim i srednjim preduzećima s tim da se, kako navode, neka od namijenjenih sredstava za energijsku efikasnost mogu iskoristiti na primjer i za obnovljivu energiju (npr solare za mala i srednja preduzeća, ugradnja toplotnih pumpi i drugo), prenosi Fena.
Obzirom da je BiH 21. marta dobila status pregovarača za pristupanje EU, pretpostavka je da će biti puno više fondova na raspolaganju BiH za ulaganje u obnovljivu energiju.
Iz FMERI kažu kako su u toku aktivnosti na izradi državnog zakona o regulatoru električne energije i prirodnog gasa, prenosu i tržištu električne energije kroz koji će biti definisano uspostavljanje Operatora organizovanog tržišta-berze u BiH.
FMERI kroz izradu NECP-a/ECP-a planira da zadovolji svoje potrebe za električnom energijom iz vlastite proizvodnje, naglasili su.
Što se tiče upotrebe, odnosno proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije u domaćinstvima Operator za OIEiEK je u svom planu rada za 2024. godinu planirao sredstva za program o sufinansiranju prosumera iz kategorije domaćinstva u iznosu od oko 4,3 miliona KM.
Donošenjem navedenog programa od strane operatora, a uz prethodnu saglasnost Vlade FBiH, stvorit će se dodatni uslovi za razvoj prosumerskih postrojenja iz kategorije domaćinstva, naglašavaju iz Federalnog ministarstva energije, rudarstva i industrije.
U BiH od posljedica lošeg kvaliteta zraka svake godine umre oko 3.000 ljudi
Nesporno je da Bosna i Hercegovina treba ubrzati rad na dekarbonizaciji kako bi smanjila ovisnost o uglju, poručili su iz Delegacije EU u BiH.
“Razlozi su brojni jer će energetska tranzicija osigurati sigurnost snabdijevanja električnom energijom, pomoći u borbi protiv klimatskih promjena, osigurati čist zrak i osnažiti bh. privredu. Procjenjuje se da u Bosni i Hercegovini od posljedica lošeg kvaliteta zraka svake godine umre oko 3.000 ljudi, gdje je korištenje uglja jedan od glavnih faktora. EU i drugi međunarodni partneri spremni su osigurati finansijska sredstva i tehničku pomoć, pod uslovom da BiH usvoji strateške dokumente o energetskoj tranziciji”, kazali su za Fenu iz Delegacije EU u BiH.
Ističu kako je BiH poduzela značajne korake u pravcu obnovljive energije s novousvojenim entitetskim zakonima, ali da je jedna od prepreka izostanak zakona na državnom nivou.
Finalizacija novog zakona o električnoj energiji i gasu ključna je za osiguranje izuzeća od Mehanizma za ugljičnu prilagodbu na granicama (engl. CBAM) i usklađivanje sa standardima EU.
“Hitno usvajanje zakona na državnom nivou uspostavit će funkcionalno tržište električne energije i plina, omogućavajući integraciju s regionalnim tržištima i implementaciju sistema trgovine emisijama (ETS) usklađenog sa EU za smanjenje stakleničkih plinova. Evropska unija nudi finansijska sredstva i ekspertizu kroz inicijative poput Ekonomskog i investicionog plana, projekta EU4Energy i predstojećeg Plana rasta, koji imaju za cilj integraciju i dekarbonizaciju energetskih tržišta”, poručili su iz Delegacije EU u BiH.
Evropska unija ulaže značajna sredstva u obnovljive izvore energije
U okviru EU4Energy projekta Evropska unija osigurava 4,4 miliona eura s ciljem pružanja ključne tehničke pomoći BiH na više frontova. Prije svega, fokusira se na reformu energetskog sektora pomažući BiH u usklađivanju politika sa energetskim propisima EU te olakšava implementaciju i praćenje energetskog zakonodavstva EU u BiH.
Jedan od projekata je i Vjetroelektrana Vlašić koja predviđa instalaciju vjetroelektrane snage 50 MW na vlašićkoj visoravni, a očekuje se da će elektrana sa 18 vjetroturbina i njihovo povezivanje na nacionalnu energetsku mrežu proizvoditi 115 GWh/godišnje električne energije, što je ekvivalent energetske potražnje za 20.000 domaćinstava, sa 140.000 tona CO2 godišnje.
Projekat je identifikovan kao vodeći u Ekonomskom i investicionom planu EU-a pod stubom 4. Pored granta EU u vrijednosti od preko 21,8 miliona eura, Evropska investiciona banka (EIB) potpisala je sa javnim preduzećem Elektroprivreda Bosne i Hercegovine kredit od 36 miliona eura uz povoljne uslove, dopunjen sa 16,5 miliona eura povoljnog kredita razvojne banke KfW-a, EIB-a i KfW-ovog granta od 800.000 eura i doprinos od 16,7 miliona eura od strane korisnika. Procijenjena ukupna investicija grantova, povoljnih kredita i nacionalnog doprinosa je oko 91 milion eura, a završetak projekta se očekuje 2028. godine.
Nadalje, projektom vjetroelektrane Poklečani uspostavlja se vjetroelektrana snage 132 MW u Zapadnohercegovačkom kantonu. Očekuje se da će vjetroelektrana proizvoditi 436 GWh/godišnje električne energije, što je ekvivalentno energetskoj potražnji za 72.700 domaćinstava, sa 446.900 tona CO2 godišnje.
EU je pružila tehničku pomoć za pripremu projekata i sufinansira investicije u okviru istog projekta Ekonomskog i investicionog plana iz stuba 4 za obnovljivu energiju. Procijenjena ukupna investicija za vjetroelektranu Poklečani je preko 200 miliona eura. EU je osigurala preko 44 miliona eura grantova (43,66 miliona eura + 380.000 eura za pripremu projekta). Ostale investicije uključuju povoljne kredite od EIB-a (75 miliona eura) i KFW-a (75 miliona eura), kao i nacionalni doprinos od oko 6,2 miliona eura.
Rehabilitacija i modernizacija pumpno-akumulacijske hidroelektrane Čapljina još jedan je od projekata koji sufinansira EU. Obzirom da se gotovo 70 posto proizvodnje električne energije oslanja na termoelektrane na ugalj, sanacija pumpne hidroelektrane Čapljina je neophodna za povećanje udjela obnovljivih izvora energije i smanjenje emisije ugljika. Cilj ovog investicionog projekta je nadogradnja opreme postrojenja, osiguranje potencijala proizvodnje i pumpanja za još 15 godina rada uz smanjenje emisije CO2 i poboljšanje kvaliteta vazduha. EU sufinansira investicije sa preko 3 miliona eura grantova.
U sklopu projekta Transbalkanski koridor: Interkonekcija 400 kV Srbija – Crna Gora – Bosna i Hercegovina bit će izgrađeno 84 km dvokružnog 400 kV dalekovoda od Bajine Bašte do granice Bosne i Hercegovine i Crne Gore, što će pomoći razvoju funkcionalnog regionalnog tržišta i uspostaviti Transbalkanski energetski koridor koji će povezati sisteme prenosa električne energije Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine sa sistemima Hrvatske, Mađarske, Rumunije i Italije. EU je pružila tehničku podršku za pripremu projekata i sufinansira investicije sa 8,8 miliona eura u grantovima u okviru vodećeg stuba 5. za prelazak sa uglja u okviru Ekonomskog i investicionog plana za zapadni Balkan kroz WBIF.
Od 70 miliona eura izdvojenih kroz Paket energetske podrške EU za BiH, EU je osigurala 50 miliona eura za ugrožena domaćinstva koja se suočavaju s izazovima kao rezultatom energetske krize i 20 miliona eura za poboljšanje energetske efikasnosti u stambenim zgradama, kao i u mikro, malim i srednjim preduzećima.
“U toku je implementacija Paketa energetske podrške EU, a objavljuju se pozivi za prijavu projekata iz oblasti unapređenja energetske efikasnosti u stambenim zgradama i poslovnim subjektima”, naglasili su iz Delegacije EU u BiH.
Kako su naveli, postoji nekoliko mehanizama finansiranja koji su dostupni Bosni i Hercegovini i cijeloj regiji, a to su, između ostalog, Fond za zeleni rast (GGF) te Regionalni program energetske efikasnosti (REEP i REEP Plus).
Pored toga, Investicioni okvir za zapadni Balkan definiše čistu energiju kao jedan od svojih strateških prioriteta i nudi tehničku pomoć, podršku u pripremi tehničke dokumentacije za projekte kao i sufinansiranje za njihovu implementaciju sa komponentom grant sredstava EU, poručili su iz Delegacije EU u BiH napominjući kako su već pomenute vjetroelektrane i hidroelektrane finansirane kroz ovaj okvir.
