Rukovodilac ne mora da bude najpametnija osoba u kompaniji, već treba da ubira plodove znanja svojih zaposlenih
Pored vrijedne kompanije, budućim generacijama ostaju i riječi Stiv Džobsa, uključujući i princip koga se lično pridržavao.
– Nema smisla zapošljavati pametne ljude i govoriti im šta treba da rade. Mi zapošljavamo inteligentne ljude da bi nam govorili šta treba da radimo – rekao je Džobs.
Drugim, riječima, rukovodilac ne mora da bude najpametnija osoba u kompaniji, već treba da ubira plodove znanja svojih zaposlenih.
“Radnik znanja”
Pojam “radnik znanja” nastao je još 1959. godine. Njegov tvorac je stručnjak za menadžment, Amerikanac austrijskog porekla Peter Druker. Pod “radnicima znanja”podrazumijevao je ljude koji zarađuju na sopstvenom znanju, a ne baveći se fizičkim radom. Tipične djelatnosti “radnika znanja” jesu planiranje, organizovanje, analiziranje, testiranje, programiranje, istraživanje, marketing i širenje sadržaja.
Jako rukovodstvo jeste neophodno, ali šef ne mora biti najpametnija osoba u kompaniji.
U skladu s tim, “Biznis insajder” definiše tri osnovna pravila rukovođenja:
Zavisno od njihovog znanja, uključite radnike u donošenje odluka, pri čemu ćete im omogućiti da takve odluke djelimično samostalno donose.
Da biste stvorili što jači tim, podstičite saradnju među zaposlenima.
Preporuka rukovodiocima je da više slušaju, a manje govore. Ukoliko poštuju rad svakog pojedinca, to će se pozitivno odraziti na moral i doprinjeti uspešnosti preduzeća, prenosi “Telegraf“.
