Da li postoji način da zaštitimo dete od lošeg društva? Da li uopšte možemo da kontrolišemo sa kim se naše dete druži?
Naš narod je odavno rekao da slično privlači slično. Ako vaspitavate kaznom i nagradom ili prosto zanemarujete dete puštajući ga da radi šta hoće, da sate provodi uz najgore virtuelne sadržaje onda očekujte da ćete imati lenjo, pohlepno, nasilno, autoagresivno dete. Takvo dete će tražiti sebi slične virtuelne sadržaje, poput pucačina, agresivnih crtaća, tražiće u školi i na ulici sebi slične drugare.
Ako vaspitavate dete bez i jednog plišanog modela, ako ne kontrolišete njegove biološke nagone kaznom i nagradom, ako mu dopustite da jede kada je gladno, da strpljivo čekate da sam uradi sve što može sam, onda ćete imati zadovoljno i smireno dete. Ako rano shvatite da ni duhovne nagone ne treba kontrolisati već samo stvarati dobre, uslove da se ti nagoni razviju, onda ste na dobrom putu jer odgajite dete koje neće biti povodljivo, biće svoje i tražiće sebi slične ljude.
Ono što doprinosi održavanju harmonije u porodici je umešnost postavljanja zdravih granica, kada je vreme za granice. Sve što ne ugrožava život deteta, pa i vaš treba detetu dopustiti, da bi iskusilo ono za čim ima potrebu. Budmo pratite koji su uzroci detetovog lošeg ponašanja, popuštanja u školi, druženja sa problematičnnom decom.
Zašto bi ste mu ukinuli zadovoljstvo da bude na kompjuteru ako se bavi dobrim sadržajima i ako postiže odlične rezultate u školi. Ali ako naređa jedinice jer je satima bio na igricama, satima gledao crtaće pa nije stigao da uči onda mu uzimate telefon, lap top. To sada nije kazna već je to postavljanje zdravih granica, jer vi samo uklanjate pravi uzrok problema…
Ako uz izvorno vase dete uvek ima malo više knjige, od ekrana, ako je često u prirodi i zdravoj, realnoj igri, onda budite sigurni da će mu se priključivati deca slična njemu.
Rećićete: “Takve dece nema, svi su pred kompjuterima!” Pametan roditelj zna da odneguje dobrog druga svome detetu, od malih nogu. Osmotrite koja porodica u razredu deteta ima slične ciljeve u vaspitanju i počnite da se družite, razmenjujete iskustva i posavetujete ih da usvoje vaspitanje bez kazne i bez nagrade. Dakle, dete ne možete staviti pod stakleno zvono, pustite ga da vidi i lose društvo i dobro i budite sigurni da će odabrati samo sebi slične ljude.
Koliko možemo da verujemo svom detetu kada nam dođe sa nekom pričom iz škole ili ipak trebamo i moramo s vremena na vreme da proverimo da li priča istinu?
Ukoliko su moderna kazna i moderno potkupljivanje deteta normalna pojava u vašoj porodici onda slobodno očekujte da će vas pohlepno, nasilno i lenjo dete često lagati, štiteći sebe od vas i vas od sebe. Hteli ili ni vi ste uvek prinuđeni da ga lovite u lažima, da tragate za istinom i kada ga uhvatite u laži da ga grdite, pa i istučete ili da mu satima pričate kako lagati nije lepo.
Ako ste u izvornom vaspitanju, dete je od malih nogu iskreno prema vama jer zna da nema potrebe da vas laže jer ćete uvek imati razumevanja i naći načina da skupa pronađete rešenje, ma šta mu se dogodilo.
Ma koju grešku da načini neće biti ni kažnjeno, niti ćete mu uskratiti obećano, jer je greška put koji jača iskustvo i detetu i roditelju. Uvek se setite, ako vase dete ide na sport, postiže lepe rezultate i to radi s ljubavlju, nemate potrebe da mu branite odlazak na voljeni sport ako se potukao u školi sa svojim drugarom.
Njegov sport najverovatnije nije ni u kakvoj vezi sa tučom. Pronađite uzroke tuči ( danima ga neki drug vređa, preti mu, govori mu da je bubalica, šlihtara). Potukao se jer se čaša trpljenja prelila. Pokušao je da odbrani sebe. No, vi znate da se nasiljem ne rešava problem i zato ćete ga posavetovati da se kod takvih problema prvo traži zaštitu u školi. Ako je ne dobije obraća se roditeljima, a vi ćete naći načina da svoje dete zaštitite. Kada dete zna da nema sankcija i oduzimanja obećanog zbog načinjene greške, hrabro će vam reći istinu, da se potukao, pobegao sa časa ili dobio jedinici. Reći će vam istinu jer zna da je u vašoj porodici potreba za istinom poželjna i prirodna. Više istine, manje je grešaka. Gde su kazna i nagrada mnogo je laži i sve će više biti grešaka.
Kada je reč o zaljubljivanju u ranom periodu: kada je vreme da se ozbiljno porazgovara sa detetom na tu temu?
Danas kada je dete rano pred najagresivnijim virtuelnim sadržajima, a onda rano naleti na lascivne filmske scene, a nije neobično da rano gledaju i po*no filmove, onda očekujete da će se prerano pokrenuti mnogo toga u detetu, kad mu vreme nije.
Takvom detetu neće biti strano da vam bez stida kaže kako se “zaljubilo”. Oštro oko roditelja će lako uočiti razliku da li je ta “zaljubljenost” dečija, kao neka simpatija ili dete pokazuje čudne naklonosti prema tom drugom detetu.
Odrasli danas čak i podstiču i priču o “zaljubljenosti” jako male dece.
Roditelj koji vaspitava bez kazne i bez nagrade, zna da njegovom detetu ne treba da budu dostupni sadržaji koji podstiču preranu se*sualnost. Takav roditelj lako prepoznaje šta je rana simpatija među decom, šta je istinska zaljubljenost, a šta je “zaljubljenost” koja podstiče patologiju.
Porodica u kojoj nema kazne ni nagrade zna da dete treba prvo da razvije klice ljubavi u porodici, da bi mogao ljubav da da, a zaljubljenost je samo prethodnica zrele ljubavi.
No, ako vam dete plišane svesti kaže da se zaljubilo i da zato ne može da uči, radi, da bude smireno, pokušajte da doznate kako on to doživljava svoje stanje zaljubljenosti i pomozite mu da prevaziđe to stanje ako je reč o zaljubljenosti kao posledici prerane se*sualnosti. Otklonite uzroke, naročito konzumiranje virtuelnih se*sualnih draži i sve će doći na svoje mesto.
Profesor Milica Novković: Roditelji plaćaju svoje greške u trećoj, četvrtoj godini svog deteta jer ne mogu da ga obuzdaju!
“Kada je vreme za razgovor na tu temu”, pitali ste me. Ja ne bih tako formulisala pitanje. Pitala bih: “Kako da prepoznam pravu dečiju zaljubljenost, simpatiju i onu čudnu “zaljubljenost?””
Na to pitanje bih odgovorila:”Dete treba da ostane dete i ostaće onoliko koliko je to priroda odredila, ako roditelji svoje dete ne izlažu sadržajima, bilo realnim, bilo virtuelnim koji prerano jačaju se*sualnost deteta. Ako to čine neka se ne začude kada čuju od sasvim malog deteta:”Mama, ja sam se zaljubio”, a vi da u toj rečenici osetite da nema dečije naivnosti.
Tada se uplašite jer ste doznali da su se u vrtiću ljubakali, pipkali. Tu ne treba mnogo razgovora, tu treba snage da otklonite uzroke ovih preranih dečijih iskrivljenih potreba, piše “Kurir“.
