Profesor filozofije i psihoterapeut dr Tatjana Milivojević tvrdi da je čvrga jako opasna i da može da upropasti vaše dete. Mnogi naučnici se slažu da udaranje deteta po glavi ima višestruke loše efekte na njega, što fizičke, što psihičke. Ovakvim zlostavljanjem, dete može da pretrpi povredu koja utiče na njegov centralni nervni sistem i vuče kao posledicu različite poremećaje za ceo život.
Sa druge strane, kad udarite dete u glavu vi napadate na veoma agresivan način njegovu ličnost i ponižavate ga. Ono će vremenom, kako raste sa psihološkim problemom, postajati ili sramežljivo, plašljivo i gotovo bespomoćno u svakoj situaciji, a u kasnijem dobu i nesamostalno, ili će biti jednako, odnosno više agresivno od roditelja jer je takav mehanizam odbrane stvorilo.
Interesantno je da su zagovornici novog Porodičnog zakona jasno identifikovali ove posledice za šamar, ali ne i za čvrgu. Čvrga je takođe udarac u glavu i isto tako može biti bolna. Zamislite odraslog čoveka od 80 kilograma kako detetu od dve godine udara čvrgu. To nije normalno. Deca se nipošto ne smeju ni na koji način udarati u glavu – izričita je psihoterapeut dr Tatjana Milivojević.
Ona dodaje da je u našoj sredini česta pojava da dete pomazimo po glavi i da pritom izgovorimo “pametno moje”. Postavlja pitanje – šta onda poručujemo detetu ako tu pametnu glavu na bilo koji način udarimo!? – Ta “pametna glavica” će odmah pomisliti da je glupa i bezvredna, a građenje niskog mišljenja o sebi i omalovažavanja sopstvene ličnosti od malih nogu može da bude kobno za dalji razvoj ličnosti deteta
Ističe prof Milivojević i dodaje da ovakva deca najčešće imaju probleme sa ponašanjem u tinejdžerskom periodu, a kasnije mogu da se razviju i poremećaji ličnosti. Nesigurnost koja se uvuče u osobu u ranom detinjstvu eskalira u odraslom dobu najčešće u depresiju, anksioznost, ali i u agresivni i manipulativni tip poremećaja kakav je disocijalni poremećaj ličnosti,prenosi Pult
Dete ne bi trebalo nikako udarati ni po rukama, jer se tu nalazi velika količina važnih nervnih završetaka. Nije retka pojava da se zbog ovakvog tipa kažnjavanja deci tresu ruke, a može doći i do gorih posledica, pogotovo onih psiholoških – jasna je Milivojević.
