Svaka faza je važna karika u sazrevanju načina na koji dete verbalno komunicira. Kako za razvoj govora i jezika postoje određeni kritični periodi, važno je da roditelji budu informisani o tome šta treba da očekuju od svoje dece na određenim uzrastima, da znaju kako da ih podrže i stimulišu, i kada da se obrate stručnjaku ukoliko primete odstupanja.
Kako se razvija govor iz meseca u mesec?
Od trećeg do šestog meseca
U ovom periodu dete polako počinje da “eksperimentiše” sa svojim glasom i tada po prvi put možete čuti nešto što liči na “pevanje” (“Aaaaaaeeee!”) Ovakva modulacija glasa deteta korak je ka razvoju prvih slogova koje ćete videti kod deteta negde posle šest meseci. Ovu fazu razvoja nazivamo fazom “brbljanja”.
Oko devetog meseca
Mališani sada počinje da udvaja slogove, te dobijamo ono što roditelji najčešće tumače kao prve reči (“ma-ma”, “pa-pa”). Brbljanje tada biva intenzivnije i podseća na “pravi govor”.
Šta raditi: Pre šestog meseca, treba podsticati dete u produkciji prvih vokala (svako “aaaa”, “eeee” je važno). Bez tih prvih vokala nema kasnijih slogova, samim tim, nema ni reči. Detetu prve slogove treba uzvraćati (izlazite iz prostorije, kažete: “Pa-pa”. Dolazite po dete: “Ko je došao? “Ma-ma”) Imenujte aktivnost koju radite sa detetom (npr: uspavljujete dete “ni-na, nu-na”, hranite dete “am-am”, bacate loptu: “Kako skače lopta? Skače “op-op”) Podražavanje zvukova je od izuzetne značajnosti za pravilan razvoj govora (npr., kucamo na vrata i kažemo detetu: “Kuc-kuc”; pitamo kako lupa bubanj: “Lupa, bam-bam”; kako kaže maca kaže “mau-mau”, kuca kaže “av-av”).
Od devetog i dvanaestog meseca
Dete u ovom uzrastu najčešće izgovara svoje prve reči. Te prve reči se najčešće koriste kao holofraze, odnosno imaju funkciju rečenice (dete kaže “voda”, ali pod tim se podrazumeva: “Daj mi vodu”). Dete mnogo više razume nego što može da iskaže. U tom periodu dete treba da nauči da razume i izvršava jednostavne naloge (“Donesi loptu”)
Šta raditi: Koristite dečiju radoznalost. Pratite na šta usmerava pažnju i imenujte ono na čemu se detetova pažnja zadržava (“Aha, vidi, to je lopta!” “Auto!”) Ovo je period kada dete treba da nauči da pravi razliku između zabrane i potvrde. “Ne” mora da bude konzistentno. Težak je posao biti dosledan, ali doslednošću se stvara za dete predvidiva sredina u kojoj može da osmisli svoje iskustvo. Podstičite dete da na vaš nalog samo izvršava radnju. “Donesi mi jabuku” (Ukoliko vidite da ne razume, priđite i uzmite jabuku i recite: “Ovo je jabuka”)
Ukoliko govor izostaje oko prve godine ili se razvoj govora odvija usporeno, važno je da sredina ne potkrepljuje nepravilan govor. Jasno pričajte. Potrudite se da aktivnosti deteta budu propraćene govorom tako da dete bude stalno govorno stimulisano.Od dvanaestog do osamnaestog meseca
Dete sada pokušava da imitira ono što odrasli kažu. Dete povezuje reč sa predmetima koje opaža u svojoj okolini. Dete na ovom uzrastu ima fond oko 50 reči u spontanom govoru i može da jednostavnim rečenicama potraži ono što želi.
Šta raditi: Zahtevajte od deteta da objasni rečima šta želi. Nije dovoljno da dete pokaže prstom. I čak ako znate šta je to što želi, pitajte, „Šta želiš?“. Ukoliko ne može da izgovori punu rečenicu, potrudite se da ga podstakne da barem imenuje željeni predmet. Svaki predmet imenujte. Ne ignorišite nepravilno izgovorene reči ili rečenice. Ne treba ispravljati dete tako što ćete ponoviti šta je ono reklo pa potom izgovoriti rečenicu pravilno već odmah recite pravilno iskaz. Obraćajte se detetu rečenicama od dve do tri reči i govorite jasno i glasno, tako što ćete biti direktno usmereni na dete (gledajte ga u oči dok mu se obraćate). Zvukove pratite verbalnom stimulacijom („Šta se to čuje? Oooo, neko lupa“, ”Telefon zvoni: zvr – zvr“. „Sat kuca: tika – taka“. „Auto svira: bi – bi”). Nagradite dete kada nešto pravilno kaže bilo na vaš nalog ili spontano („bravo“, poljubiti, zagrliti)
Od osamnaestog meseca do druge godine
Ovo je period kada dete već počinje da postavlja pitanja u cilju razumevanja sredine, učestvuje u gledanju slikovnica, pričanju kratkih priča, učenju kratkih pesmica.
Šta raditi: Što više pričati detetu. Svaku aktivnost imenovati (“bata spava”, “ti ručkaš”), podsticati dete da izvršava naloge (“Donesi flašicu”, “Baci loptu”). Imenujte osobe koje su u detetovoj okolini (Aha, tu su mama, tata, seka i baka)
Od druge do treće godine
Dvogodišnjaci razumeju zahteve da pokažu različite objekte (loptu, kuću, auto), likove (seku, batu), znaju da pokaže gde se nalaze delovi njegovog i tuđeg tela. Komuniciraju rečenicama od oko tri reči, znaju da imenuje predmete, da odgovoraja na jednostavna pitanja (“Kako se zoveš?”, “Kako kaže kuca”), pričaju spontano dok se igraju i može da saopšti rečima šta želi,piše Yumama
Šta raditi: Razgovarajte sa detetom, čitati mu, učiti priče, recitovati sa njim. Pomozite mu da bogati svoj rečnik, podstičite ga da postavlja pitanja, uključuje se u aktivnosti (sređivanje igračaka, na primer) i sve vreme pričajte detetu šta je to što se radi u određenom trenutku. Ne dozvolite da bude samo pasivni slušalac. Iako vam se može učiniti slatko kada dete nepravilno izgovara glasove ili zamenjuje glasove u rečima (“pavam”, “jutka2) ispravite dete tako što ćete istu tu reč reći pravilno.
Govorno-jezička stimulacija je od izuzetne važnosti za progovaranje deteta. Govorno-jezički razvoj ne možemo odvojiti od misaonog razvoja. S toga, važno je pružati detetu adekvatan intelektualni podsticaj odnosno pružiti mu mogućnost da “iskusti” različite situacije, postavljati mu pitanja, podsticati ga da ono postavlja pitanja i slično. Razvijajte kod deteta radoznalost, podstičite je jer je ona glavni pokretač intelektualnog razvoja deteta. U isto vreme, uvodite dete i u različite socijalne situacije, u komunikaciju sa odraslima, sa vršnjačkom grupom, odnosno sa drugom decom, jer se komunikacija rečima aktualizuje prvenstveno u socijalnom kontekstu.
