Članovi njemačkog Udruženja za ishranu (DGE) kažu da bi prema mnogim mitovima o ishrani trebalo imati zdravu dozu skepticizma, kao i nastojati ustanoviti ima li u njima i zrnce istine.
Mit: Crni hljeb je uvijek zdraviji od bijelog?
Među proizvodima od žitarica, poput hljeba, rezanaca, pirinča i brašna najzdraviji su oni od punog zrna, kaže Silke Restemejer iz DGE-a.
“Namirnice od cijelog zrna garantuju vam puno duži osjećaj sitosti, a istovremeno sadrže više hranljivih materija od proizvoda od bijelog brašna”.
Ipak, važno je istaći da nije baš svaka vrsta crnog hljeba ili onog sa sjemenkama napravljena od cijelog zrna. “Neke vrste hljeba smeđu boju dobijaju zahvaljujući ekstraktu slada koji se u njega dodaje, a u nekim vrstama hljeba od sjemenki ima samo sjemenki suncokreta.
Mit: Zelene paprike su otrovne
Nezrele papričice sadrže solanin. “Riječ je o otrovu koji biljku štiti od štetočina”, objašnjava Harald Sajc iz DGE-a. Kada konzumiraju previše zelenih papričica neke osobe mogu da osete simptome poput blaže glavobolje ili boli u želucu. Međutim, odrasla osoba morala bi da pojede jako veliku količinu zelenih papričica da bi joj se javili ozbiljni zdravstveni problemi.
Mit: Kafa je dijuretik pa njeno ispijanje utiče na gubitak previše tečnosti
“Nije štetno uz šoljicu kafe popiti i čašu obične vode, ali nije neophodno potrebno”, kaže Restemejer. Kafa, poput ostalih napitaka spada u dnevnu količinu tečnosti koja je potrebna vašem organizmu.
Mit: Zamrznuto povrće može da se čuva ‘zauvijek’
“Zamrzavanje namirnica odličan je način da se neke vrste hrane dugoročno očuvaju”, kaže Restemejer. Kad se hrana čuva na minus 18 stepeni većina hranjivih materija, ukusa, ali i izgled, ostaju netaknuti.
Ipak s vremenom dolazi do razgradnje namirnica, što znači da duboko smrznuta hrana u jednom trenutku više nema dobar ukus. Savjet: “Na ambalaži upišite datum kada ste zamrznuli namirnice, sadržaj i količinu, pa ćete tačno znati koliko je stara.”
Mit: Ako jedete kasno uveče ugojit ćete se
“Ako svakodnevno jedete hranu bogatu kalorijama dobit ćete na težini. Ako u organizam unosite premalo kalorija, gubit ćete na težini”, jednostavno je pojasnila nutricionistkinja Monika Bišof. Za osobe koji spadaju u grupu ljudi s normalnom težinom irelevantno je u koje vrijeme jedu. “Ali ako osoba želi da izgubi na težini, bilo bi uputno da pokuša da prestane da jede prije spavanja ili noću”, kaže Bišof i dodaje da je nekim osobama jednostavnije da preskoče obrok u večernjim satima nego tokom dana.
Mit: Digestivi poslije jela pospješuju probavu
Lijepo je završiti obrok malom čašicom likera ili rakije, ali to vašoj probavi neće pomoći, kaže Restemejer. Alkohol, naime, podstiče proizvodnju želudačne kiseline, a ona stimuliše nastanak enzima koji pomaže u probavi bjelančevina. Digestiv, odnosno alkohol loše utiče na prekomjernu osjetljivost želudačnih nerava.
Digestivi ne pomažu u procesu varenja masne hrane, dodaje Restemeer. Najčešće se alkohol u probavnom sistemu preradi puno brže od masti, piše “N1“.
