Među brojnim modernim trendovima velnes kulture i zdravog življenja, u poslednje vreme je aktuelno mišljenje da pšenicu treba izbegavati. Ipak, ova popularna žitarica milenijumima unazad služi kao osnovna sirovina ljudske ishrane, što, imajući u vidu njena hranljiva i korisna svojstva, apsolutno opravdava njenu upotrebu.
Ukoliko je obrađena na prvi način, pšenica kao najvažnija i najčešće korišćena žitarica na svetu svakako ne treba da izostaje sa naših trpeza.
Cela zrna ove žitarice su bogata izuzetno korisnim nutritijentima za naše zdravlje i organizam. Upotreba intgralne pšenicu u ishrani je korisna i blagotvorno deluje na čovekov celokupan sistem. Konzumacija kuvane pšenice na redovnom nivou može da deluje preventivno na pojedina zdravstvena stanja, poput opstipacije, hemoroida i raka debelog creva.
Verovatno ne postoji biljka koja je više upotrebljavana i poznatija na celom svetu. Pšenica, na latinskom Triticum, kako se smatra, potiče iz jugozapadnih delova Azije i veruje se da je u ishrani korišćena i pre čak dvanaest milenijuma.
Odavno je smatrana biljkom koja ima važnu religioznu ulogu u mnogim drevnim kulturama, upravo zbog hranljivosti na kojima su počivala pokolenja starih, pa i savremenih naroda.
Božićna pšenica je u stanju da iz tela izbaci sve što šteti: Samo ako se ovako koristi! (RECEPT)
U grčkoj, rimskoj, sumerskoj, ali i finskoj mitologiji postoje božanstva pšenice. U nekim delovima Kine i danas se smatra za svetu biljku. Jedna trećina ukupne svetske populacije svoju ishranu zasniva u pravo na upotrebi pšenice i njenoj obradi na različite načine.
Proizvodi od pšenice dominiraju na svetskim tržištima i u prehrambenoj industriji, te se ona i dalje smatra jednom od najznačajnijih žitarica na Zemljinoj kugli.
Celo zrno pšenice predstavlja obilje vitamina i minerala. Posebno su značajni vitamini B kompleksa, koji su izuzetno značajni za ishranu celokupnog ljudskog organizma, snagu i imunitet.
Zrno pšenice je bogato beta karotenom, vitaminom E, kalcijumom, magnezijumom, fosforim i gvožđem. Pšenicaima veći udeo proteina od svih ostalih žitarica.
U 100 gr nekuvane pšenice ima 351 kalorija, 13gr belančevina, 2.5 gr masti i 70 gr. ugljenih hidrata. Masti se nalaze u klicama pšenice, dokmineralni sastojci čine omotač samog zrna. Zbog toga je najbolji i najiskoristiviji način konzumiranje integrale pšenice, odnosno celog zrna,piše Stil
