Postoji na stotine dijeta koje obećavaju kako će pomoći ljudima da postignu svoje zdravstvene ciljeve, ali važno je odmjeriti prednosti i nedostatke svake pre nego što odaberete onu koja vam u potpunosti odgovara, piše Dnevno.
U ovom tekstu ćemo detaljnije objasniti 4 dijete koje trenutno spadaju u popularnije – autofagiju, keto, paleo i mediteransku dijetu. Nastavite sa čitanjem i saznajte više o ovim načinima ishrane.
Autofagija
Autofagija i iskustva sa njom poslednjih godina dobijaju na sve većoj popularnosti. U pitanju je prirodan način čišćenja našeg tela od oštećenih ćelija, dok se istovremeno stvaraju nove, zdravije ćelije.
Ovaj prirodni mehanizam koji je u potpunosti naučno utemeljen, potrebno je pokrenuti određenim vrstama dijeta. Fasting (post) ili gladovanje podrazumeva da se hranite tokom osmočasovnog perioda svakog dana i postite preostalih 12 – 16 sati. U tom periodu će telo ući u ketozu, u kojoj počinje da sagoreva masti, a posle njih i oštećene ćelije, pa zato autofagija spada u zdrave metaboličke procese.
Prednosti autofagije uključuju:
Gubitak težine – ograničavanjem sati tokom kojih možete da jedete, prirodno ćete konzumirati manje kalorija i izgubiti težinu.
Poboljšanu osetljivost na insulin – pokazalo se da fasting poboljšava osetljivost na insulin, što može smanjiti rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.
Poboljšane funkcije mozga -neke studije su otkrile da autofagija može poboljšati kognitivne funkcije i zaštititi od neurodegenerativnih bolesti.
S druge strane, postoje i nedostaci ovakvog načina ishrane. Na prvom mestu su to poteškoće u pridržavanju ovakvom rasporedu ishrane. Osim toga, mogu se javiti potencijalni negativni efekti na određena zdravstvena stanja, poput dijabetesa, poremećaja u ishrani ili niskog krvnog pritiska.
Uz fasting, odnosno gladovanje, autofagiju može podstaći i keto dijeta.
Keto dijeta
U okviru keto dijete potrebno je da unosite hranu sa visokim sadržajem masti i malo ugljenih hidrata. Ona će dovesti vaše telo u stanje ketoze – sagorevanje masti za energiju umesto ugljenih hidrata. Postoji 4 različita tipa keto dijete u odnosu na odnos nutrijenata i vreme kada ih unosite.
Prednosti ove dijete su:
Gubitak težine – ukidanjem ugljenih hidrata, vaše telo je prinuđeno da sagoreva masti za gorivo, što dovodi do gubitka težine.
Poboljšana kontrola šećera u krvi – takođe, zbog ukidanja ugljenih hidrata, možete poboljšati kontrolu šećera u krvi, što može smanjiti rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.
Drugi zdravstveni benefiti – smanjuje mogućnost razvoja kardiovaskularnih bolesti, a prema određenim studijama može ublažiti simptome epilepsije i Alchajmera.
Keto dijeta zahteva veoma specifičan odnos makronutrijenata, što može biti teško postići i održati, pa je to njen najveći nedostatak. Takođe, ova dijeta možda nije prikladna za sve, posebno za one sa bolestima jetre ili pankreasa, kao i za osobe sa istorijom bolesti žučne kese.
Paleo dijeta
Ova dijeta se fokusira na ishranu uz cijele, neprerađene namirnice koje su bile dostupne našim precima tokom perioda paleolita, kao što su meso, riba, voće i povrće.
Fokusirajući se na cijelu, neprerađenu hranu, možete prirodno povećati unos hranljivih materija i poboljšati svoje opšte zdravlje. Paleo dijeta potencira hranu sa niskim glikemijskim indeksom, što može poboljšati kontrolu šećera u krvi i smanjiti rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.
Ipak, negativna strana je što ona ograničava određene grupe hrane, kao što su mlečni proizvodi i žitarice, što takođe može dovesti do nedostataka hranljivih materija ako pažljivo ne planirate svoje obroke. Kao i kod ostalih dijeta, može biti izazovno pratiti paleo dijetu, posebno ako ste navikli da jedete široku lepezu hrane.
Paleo dijeta zahteva unos cele, minimalno obrađene hrane, te može povećati unos hranljivih materija, ali takođe može dovesti do potencijalnih nedostataka hranljivih materija i poteškoća u pridržavanju strogih ograničenja u hrani.
Mediteranska dijeta
Mediteranska dijeta, zasnovana je na tradicionalnim obrascima ishrane ljudi koji žive u zemljama pored Sredozemnog mora. Poznato je da se na Mediteranu nalaze dvije plave zone u kojima žive neki od najdugovečnijih ljudi na svijetu, a jedan od faktora koji na to utiče je i njihova ishrana.
Pod uticajem načina ishrane u oblastima oko Sredozemnog mora, nastala je i ova dijeta u čijem je fokusu cela, minimalno obrađena hrana. Glavne namirnice su voće, povrće, integralne žitarice, mahunarke, orasi, semenke i maslinovo ulje. Riba, živina i mlečni proizvodi se konzumiraju umereno, a crveno meso i slatkiši su ograničeni.
Prednosti mediteranske dijete uključuju smanjen rizik od srčanih bolesti, moždanog udara i dijabetesa tipa 2. Visok unos voća, povrća, integralnih žitarica i zdravih masti poput maslinovog ulja i orašastih plodova može pomoći u snižavanju nivoa holesterola i poboljšanju krvnog pritiska. Ishrana je takođe bogata antioksidansima, koji pomažu u zaštiti od oksidativnog stresa i upale.
Štaviše, mediteranska dijeta je povezana sa poboljšanom funkcijom mozga i manjim rizikom od kognitivnog pada i demencije. Veliki unos voća, povrća, integralnih žitarica i zdravih masti u ishrani može doprineti ovim prednostima.
Međutim, jedan potencijalni nedostatak mediteranske dijete je teškoća u pridržavanju preporučenog unosa hrane. Dijeta naglašava umereni unos ribe, živine i mlečnih proizvoda, što može biti izazov za ljude koji preferiraju vegetarijansku ili vegansku ishranu. Pored toga, naglasak ishrane na celoj, minimalno obrađenoj hrani može zahtevati više vremena i truda za pripremu i planiranje obroka.
Različite dijete mogu doneti drugačije zdravstvene benefite, ali i negativne efekte.
Zato je uvijek najvažnije da se prije bilo kakve veće promjene u ishrani konsultujete sa ljekarom i nutricionistom. Najbolja ishrana je ona koja je održiva i zadovoljava individualne potrebe u ishrani. Odmjeravajući prednosti i nedostatke različitih popularnih dijeta, uz konsultacije sa stručnjacima, možete donijeti pametnu odluku o tome koji pristup da slijedite kako biste poboljšali svoje zdravlje i blagostanje.
