Označavanje nekih namirnica kao potencijalno zavisnih moglo bi pomoći ljudima da promene svoju ishranu, rekli su naučnici, jer procene pokazuju da bi svaka sedma odrasla osoba i svako osmo dete mogli postati zavisni od industrijski visoko prerađene hrane (UPF).
Istraživači su rekli da način na koji neki ljudi konzumiraju hranu bogatu mastima i ugljenim hidratima može „ispuniti kriterijume za dijagnozu poremećaja zavisnosti„.
Ponašanje koje ispunjava ovaj kriterijum uključuje, između ostalog, intenzivnu žudnju, simptome odvikavanja, manju kontrolu nad unosom i kontinuiranu upotrebu uprkos posledicama kao što su gojaznost, poremećaj prejedanja, lošije fizičko i mentalno zdravlje i niži kvalitet života.
Tim međunarodnih istraživača ukazuje na meta-analizu 281 studije iz 36 različitih zemalja. Ove analize pokazuju da se „zavisnost od ultra-prerađene hrane“ javlja kod 14 odsto odraslih i 12 odsto dece.
– S obzirom na to koliko je ova hrana rasprostranjena — čini 58 odsto kalorija koje se konzumiraju u Sjedinjenim Državama — toliko toga ne znamo – rekla je koautorka Aleksandra Di Feličeantonio, docent na Fralin institutu za biomedicinska istraživanja u SAD-u.
Autori rada, objavljenog u The BMJ, naveli su primer porcije lososa i čokoladice – losos ima odnos ugljenih hidrata i masti od otprilike 0 do 1.
Nasuprot tome, čokoladna pločica ima odnos ugljenih hidrata prema masti 1 prema 1, što izgleda da povećava potencijal zavisnosti od hrane.
– Mnoge ultra-obrađene namirnice imaju veći nivo oba. Ta kombinacija ima drugačiji efekat na mozak – dodala je prof. Di Feličeantonio.
Istraživači iz SAD, Brazila i Španije ističu da „rafinisani ugljeni hidrati ili masti izazivaju slične nivoe ekstracelularnog dopamina u strijatumu mozga kao one koje se vide kod supstanci koje izazivaju zavisnost kao što su nikotin i alkohol“.
– Na osnovu ovih bihejvioralnih i bioloških paralela, hrana koja sadrži visok nivo rafinisanih ugljenih hidrata ili dodatih masti jaki su kandidati za supstancu koja izaziva zavisnost – dodaju oni.
Aditivi za hranu takođe mogu doprineti „zavisnosti od UPF-a“, rekli su.
Iako je malo verovatno da aditivi, koji se dodaju hrani radi ukusa i „poboljšanja osećaja u ustima“, sami po sebi ne izazivaju zavisnost, mogli bi „postati moćni pojačivači efekata kalorija u crevima“, napisali su.
Međutim, naučnici naglašavaju da nema svaka hrana potencijal da stvori zavisnost.
– Iako su potrebna dalja pažljiva istraživanja da bi se utvrdio tačan mehanizam pomoću kojeg ova hrana izaziva zavisničku reakciju, UPF sa visokim sadržajem rafinisanih ugljenih hidrata i masti jasno se vide u obrascima zavisnosti i dovode do štetnih zdravstvenih ishoda. Ultra obrađena hrana sa visokim sadržajem rafinisanih ugljenih hidrata i dodatih masti je privlačna i kompulzivno se konzumira, a može izazvati zavisnost – zaključili su istraživači, a prenosi jutarnji.hr.
